Шта доноси нова национална Стратегија безбедности саобраћаја на путевима Србије

Саобраћајне незгоде нису случајност, већ су оне последица нашег нерада и системских грешака, о чему говоре и поражавајући резултати Стратегије безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије (2015-2020) – имамо 730 више погинулих и 5.122 више особа са тешким телесним повредама у односу на задати циљ. Такође, да су циљеви испуљени, у саобраћајним незгодама током анализираног периода на територији Републике Србије погинуло би 47 деце мање, да су реализовани прокламовани циљеви. Томе треба додати и да укупни друштвено-економски трошкови саобраћајних незгода у 2019. години износе 4,1 милијарде евра.

У тренутку када констатујемо да је безбедност саобраћаја, као тема, изгубила своје место на листи приоритета у нашој земљи, представљени су нова Стратегија безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије (2023-2030) и Акциони план безбедности саобраћаја 2023-2025.

Општи циљ нове Стратегије је да се преполови смртност у односу на 2019. годину и да ниједно дете не изгуби живот у саобраћајним незгодама. (У саобраћајним незгодама 2019. изгубљено је 534 живота, а циљ је да до 2030. имамо двоструко мање.)

Стратегијом су дефинисане амбиција, мисија и визија које треба остварити до 2030. године.
Амбиција: да Република Србија буде међу десет најбезбеднијих земаља Европе.
Мисија: Систем безбедности друмског саобраћаја који омугућава безбедан приступ и одрживу мобилност свих учесника у саобраћају.
Визија: Друмски саобраћај без погинулих и тешко повређених.

Стратегија обухвата различите врсте циљева за различите области, који су подељени по стубовима: управљање системом безбедности саобраћаја; безбедни путеви, безбедна возила, безбедни учесници у саобраћају и деловање након саобраћајне незгоде.

_________________________________________________________________________________________________

У Стратегији су дефинисани и посебни циљеви како би се унапредило постојеће стање:

• Функционалан систем безбедности саобраћаја у коме су институције и појединци посвећени остваривању циљева и успешно сарађују и усаглашено делују.
• Најмање 75% путовања реализује се на путевима високих стандарда безбедности саобраћаја.
• Просечна старост путничких и комерцијалних моторних возила испод 14 година.
• Култура учешћа у саобраћају на нивоу најразвијенијих земаља Европе, према ставовима и понашању учесника у саобраћају.
• Систем спасавања и збрињавања који максимизира могућност преживљавања и успешност медицинског опоравка повређених у саобраћајним незгодама.

_________________________________________________________________________________________________

Такође, дефинисани су и задаци на којима морамо да радимо:

• управљања мобилношћу у корист одрживе безбедности саобраћаја
• унапређења система безбедности саобраћаја
• унапређења најважнијих ставова о ризицима у саобраћају
• унапређења индикатора перформанси система безбедности саобраћаја
• смањивања страдања у саобраћају
• смањивања укупних друштвено-економских последица саобраћајних незгода

_________________________________________________________________________________________________

Треба да будемо искрени и рећи да још нисмо поставили и пројектовали одрживи систем безбедности саобраћаја – а то не може да урадити појединац, нити појединачне институције. Неопходно је стално унапређивати сарадњу свих субјеката, а посебно Владе Србије, ресорних министарстава, локалних власти, локалних самоуправа, државних институција, академских институција, приватног сектора, цивилног друштва, медија, жртава у саобраћају и њихових породица итд.

Ако безбедност саобраћаја, као тему, поставимо на нашој листи приоритета и ако се системски посветимо оставаривању циљева и задатака дефинисаних Стратегијом, до 2030. године спасићемо 1,314 живота, 8,132 теже повређених лица и 68 дечјих живота. За реализацију предложених мера из Акционог плана безбедности саобраћаја (2023-2025) потребно је око 83 милиона евра.

Оно што се намеће као проблем и улива сумњу у остваривање циљева Стратегије, јесте то што наши доносиоци одлука и креатори система, приликом саобраћајног планирања, избегавају да уваже да је улица основни архитектонски простор града и да није намењена само за кретање моторних возила. Те нам је стога у нашим локалним самоуправама потребна примена Хуманог инжењеринга, концепта који захтева другачији приступ у решавању проблема и другачије обликовање саобраћајног простора, уз примену иновативних, практичних и једноставних решања која би задовољила све учеснике у саобраћају. Другим речима, уређењем града треба се фокусирати на човека и стварним захтевима и потребама које имају рањиви учесници у саобраћају.

Нама су данас потребни људи који би били посвећени безбедности саобраћаја.  Потребна нам је револуција идеја, пројеката и иновативних решења у области саобраћаја, давање шансе младим и стручним људима који нису спремни на компромис и корупцију и чије знање и диплома нису упитни.

Аутор: Игор Велић, мастер инж. саобраћаја

* заступа и активно промовише савремен концепт одговорности за стање безбедности саобраћаја - уместо само правне одговорности, неопходно је причати о стручној, моралној и политичкој одговорности; уместо приче само о одговорности учесника незгоде, требало би више причати о одговорности креатора Система.

Преузето са сајта Експертског ЕУ Ресурс центра у Бору