Тања Максић, Програмска координаторка, БИРН Србија
У времену када се увођење принципа добре управе све чешће своди на формалност, а стварна отвореност институција изостаје, Регистар медија остаје недовољно искоришћен алат за унапређење транспарентности. Иако замишљен као централно место за приступ подацима о власништву и финансирању медија, његова ограничења указују на шири проблем – одсуство системског приступа лако претраживим, отвореним подацима који могу да усмеравају политике у медијском сектору. Управо зато, иницијатива Open Government Partnership представља важан оквир за редефинисање његове улоге и претварање регистра из формалне базе података у инструмент јавне политике.
Шта је Регистар медија и зашто је он важан?
Регистар медија који води Агенција за привредне регистре замишљен је као отворена база података о домаћим медијима. У теорији, Регистар је замишљен као кључни алат транспарентности јер пружа увид у податке о крајњим власницима, издавачима, уредницима и државном финансирању медија.
Захваљујући Регистру, грађани, истраживачи, новинари и остали заинтересовани могу да сазнају, на пример, ко стоји иза најутицајнијих медија у земљи или колико је одређени медиј добио државног новца путем јавних конкурса.
У ширем, друштвеном смислу, Регистар је и алат медијске писмености јер омогућава грађанима да критички процене непристрасност и квалитет информација који медији пласирају, имајући у виду власничке односе и њихову повезаност са државом.
У пракси, међутим, Регистар медија и даље не испуњава своју функцију у потпуности због бројних структурних слабости. Најпре, Регистар је тешко претражив (у овом тренутку једине могућности претраге су према називу медија или регистарском броју, док претрага, на пример, на основу власника изостаје); податак о власништву је текстуални податак и до њега се долази искључиво читањем документа у секцији Објављена документа; подаци о државним давањима односе се искључиво на јавне конкурсе, док подаци о другим државним давањима (на пример, кроз јавне набавке или друге маркетиншке уговоре са институцијама) изостају; отвара се питање ажурности података и динамике којом се они региструју; подаци нису доступни у машински читљивом формату и сл.
Осим наведених проблема, важно је напоменути и да су подаци о медијима „расути“ у неколико отворених онлајн база података и да ове базе међу собом „не причају“. Најпре, ту је Портал јавних набавки у којем се објављују подаци о јавним набавкама за државно оглашавање које добијају поједини медији; Јединствени информациони систем је база којом управља Министарство информисања и телекомуникација (МИТ)и служи искључиво за праћење јавних конкурса за медије; Регулаторно тело за електронске медије води своју базу дозвола за емитовање радијског и ТВ програма и сл.
Дакле, иако је минимум захтева за објављивањем података испуњен, суштинска транспарентност изостаје.
Регистар медија и потенцијал ОГП заговарачке платформе
ОГП (Опен Говернмент Партнерсхип, Партнерство за отворену управу) је међународна иницијатива у којој, поред Србије, учествује још 70 земаља света. Циљ ове иницијативе је отворена и грађанима окренута управа. Досадашње обавезе Србије у оквиру ове иницијативе тицале су се управо употребе технологије за унапређење квалитета и доступности јавних услуга, као и објављивања великих скупова отворених података, па би у том контексту, унапређење Регистра медија представља једну од најконкретнијих и најизводљивијих активности. Кроз овај процес је, на пример, пре пар године успостављен и Јединствени информациони систем МИТ, а унапређење Регистра био би следећи логичан корак.
БИРН Србија је, заједно са осталим организацијама цивилног друштва које учествују у ОГП процесу, предложила измену Регистра као једну од тачака којим би се допунио постојећи ОГП Акциони план. Међутим, овај предлог није прихваћен, а тиме је пропуштена још једна шанса за унапређењем транспарентности, модернизацијом и даљим реформама.
Шта би требало променити?
Конкретан предлог цивилног друштва био је да се кроз три сета активности дође до унапређеног Регистра. Најпре, требало би урадити упоредну анализу регистара медија у земљама ЕУ које имају сличан медијски систем као Србија. Један од могућих примера добре праксе би био регистар „Власништво и начини финанцирања медија“ који води хрватска Агенција за електроничке медије (доступан овде https://vsif.aem.hr/). Други корак би било усклађивање законских и подзаконских аката са новим функционалностима Регистра, док би трећи био техничко унапређење.
Овако предложен след корака требало би да доведе до функционалнијег, подацима обогаћеног и лако претраживог Регистра. Осим тога, овај предлог би требало да подстакне и суштинске институционалне промене које би овај регистар посматрале не само као базу података већ и инструмент за јавне политике. Овако уређен регистар, на пример, лакше би сигнализирао ризик од концентрације (када један издавач има велики број медија у свом власништву) или уколико се одређени медиј предоминантно финансира из буџета.
Додатно, о важности успостављања функционалног Регистра медија говори и ново ЕУ медијско законодавство које долази са ЕМФА (Еуропеан Медиа Фреедом Ацт), са којим Србија планира да се усклади. ЕМФА, између осталог, говори о потреби објављивања података о власништву у контексту уређивачке независности, али и у контексту препознавања специфичног положаја медија на платформама друштвених мрежа, за које ће регистри бити главни извор информација.
У технолошком смислу, а нарочито у смислу развоја вештачке интелигенције (АИ), квалитетни и проверени подаци који су у поседу институција, па и оних о медијима, биће кључни јер могу смањити број грешака и халуцинација у АИ системима.
Где је настао проблем?
Унапређење Регистра медија није прихваћено као мера унапређеног Акционог плана ОГП за последње две године његове примене. Два су главна разлога оваквог исхода.
Један, техничке природе, који се тиче неусклађених рокова за спровођење ОГП плана и плана рада Министарства информисања и телекомуникација на новој медијској стратегији и усклађивању домаћег законодавства са ЕМФА.
Други, суштински проблем, је недостатак партиципације и готово прекинут дијалог ресорног министарства и дела медијских организација и новинарских удружења. Независне организације окупљене око Коалиције за слободу медија (којој и БИРН припада) су још крајем 2025. године решиле да суспендују све преговоре са државним телима као начин подршке захтевима студентских и грађанских протеста, али и као начин да се скрене пажња на све лошији положај независних медија, системско гушење медијских слобода и драматичан пораст напада на новинаре.
Осим тога, чланице Коалиције за слободу медија нису хтеле да прихвате учешће у радним групама Министарства информисања и телекомуникација на којима би се питање унапређења Регистра медија могло решавати кроз разговоре о новој медијској стратегији и измене законодавства, јер се њене чланице противе инструментализацији радних група у које су често укључене тзв. ГОНГО (владине невладине) организације како би се фингирала партиципација ширег медијског сектора.
Унапређење Регистра медија зато не би требало посматрати као изоловану техничку интервенцију, већ као део шире реформе односа државе према транспарентности и јавности података. Без функционалног, отвореног и поузданог регистра, свака расправа о медијском плурализму, финансијској одговорности и утицају државе на медије остаје непотпуна.
Овај текст израђен је у оквиру пројекта Унапређење транспарентности и учешћа јавности у реформама отворене управе, који је део пројекта ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији.
Овај материјал објављен је уз финансијску помоћ Европске уније. За његову садржину одговорна је искључиво организација Партнери Србија и она не одражава нужно ставове Европске уније.
