Дигитално насиље према женама није нова појава, али јесте све видљивија. Оно се не дешава зато што су жене „превише присутне“ на интернету или „нису биле опрезне“, већ зато што дигитални простор одражава и појачава постојеће односе моћи у друштву. Технологија сама по себи није насилна, али се често користи као средство контроле, застрашивања и ућуткивања жена. Истраживања у Србији показују да је више од половине жена током живота доживело неки облик дигиталног насиља, што ово искуство чини правилом, а не изузетком.
За многе жене дигитални простор је место рада, изражавања, активизма и повезивања. Истовремено, то је простор у којем се насиље често нормализује реченицама попут: „то је само интернет“, „само блокирај“, „немој да читаш коментаре“. Такви савети, иако понекад добронамерни, често пребацују одговорност са насилника на жену која насиље трпи. Код више од две трећине жена, које су доживеле дигитално насиље, оно се није догодило једном, већ се понављало.
Овај водич, који је објавио Центар за зелене политике, полази од другачије претпоставке: дигитално насиље није индивидуални проблем, већ друштвени и политички феномен. Више од 40% жена наводи да је због дигиталног насиља променило своје понашање на интернету, повукло се из јавних разговора или се аутоцензурисало. Одговор на насиље зато не може да се сведе на „дебелу кожу“ или индивидуално сналажење
Целокупан водич налази се ОВДЕ.
За више сличног садржаја, посети сајт Центра за зелене политике: czp.org.rs
