Након завршетка истраживања о превенцији пожара на отвореном, било нам је важно да резултате не задржимо само у извештајима и анализама. Желели смо да их вратимо назад заједницама у којима смо истраживање и спроводил. Важно нам је било да проверимо налазе са људима који свакодневно раде на терену и брину о превенцији пожара и да заједнички тражимо решења за унапређење система превенције пожара на отвореном.

Због тога смо у оквиру пројекта „Не пали ватру“ организовали четири округла стола у Краљеву, Ћићевцу, Таванкуту (Суботица) и Пироту. На скуповима су учествовали представници добровољних ватрогасних друштава (ДВД), професионалних ватрогасних јединица, локалних самоуправа, јавних предузећа, шумарских служби, организација цивилног друштва, месних заједница, школа, привреде и других институција које имају важну улогу у превенцији пожара на отвореном.

Иако су сва четири округла стола имала исти циљ, представљање резултата истраживања и разговор о препорукама, сваки од њих донео је другачију перспективу. У Краљеву се много говорило о улози ДВД јер их има највише једанаест, о потреби за бољом координацијом институција и значају едукације грађана. У Ћићевцу је посебна пажња посвећена изазовима са којима се суочавају мале и демографски угрожене општине, где недостатак људских ресурса, противпожарне инфраструктуре, опреме и механизације представља један од највећих проблема за развој система заштите од пожара на отвореном. У Таванкуту је фокус био на заштити Суботичке пешчаре, прекограничној сарадњи, шумским путевима и улози добровољних ватрогасаца као покретача заједнице. У Пироту се разговарало о новим технологијама, сарадњи са месним заједницама, заштити шума и потреби за континуираним информисањем грађана.

Упркос разликама међу локалним заједницама, током свих разговора појавили су се и заједнички закључци. У свим срединама препозната је потреба за унапређењем противпожарне инфраструктуре, укључујући хидрантску мрежу, водозахвате, бунаре и приступне путеве као и одржавање просека и противпожарних путева у шумама. Учесници су указали да се планска документа углавном израђују и ажурирају, али да превенција пожара често није довољно високо на листи приоритета. Такође, показало се да ДВД имају различите улоге и капацитете од средине до средине, али да свуда представљају важан ресурс локалне заједнице.

Посебно је истакнута улога предузећа која управљају шумама. Њихов допринос превенцији шумских пожара препознат је као кључан, али је у великој мери условљен квалитетом сарадње на локалном нивоу и ангажовањем појединаца који раде у тим системима. У више наврата наглашена је потреба за бољом координацијом између локалних самоуправа, шумарских управа, електродистрибуције, ватрогасних јединица и организација цивилног друштва.

Дискусије вођене током округлих столова представљају важан део процеса израде завршних препорука пројекта. Верујемо да ће управо искуства људи са терена помоћи да препоруке буду реалне, примењиве и корисне за унапређење рада локалних штабова за ванредне ситуације и свих других актера укључених у превенцију пожара на отвореном.

Захваљујемо се свим учесницима који су својим знањем, искуством и предлозима допринели квалитету ових разговора, као и медијима који су пренели резултате истраживања и помогли да тема превенције пожара на отвореном добије пажњу коју заслужује.