Београдска отворена школа боравила је у Естонији у оквиру студијске посете посвећене размени добрих пракси у области подршке цивилном друштву, дигитализације јавних услуга и сарадње између државе, цивилног сектора и бизнис сектора. Посета је реализована у сарадњи са Амбасадом Естоније у Будимпешти (која покрива и Србију), као и организацијом е-Говернанце Academy (еГА), која има канцеларију и у Београду.
Циљ посете био је да се из прве руке сагледа како функционише један од најразвијенијих дигиталних и институционалних система у Европи, али и како се гради однос поверења између државе и грађана – као основе за све реформе.
Разговори у Министарству спољних послова: ЕУ пут, цивилно друштво и регионални контекст
Током студијске посете, БОШ делегација је имала састанак са државним секретаром у Министарству спољних послова Естоније. Разговор је обухватао естонски пут ка Европској унији, који је био специфичан у односу на друге земље, али изразито стратешки и фокусиран.
Посебан акценат стављен је на улогу цивилног друштва у процесу европских интеграција, као и на то како се естонска знања и искуства преносе другим земљама, укључујући и Западни Балкан. Представници министарства говорили су и о изазовима које Естонија види у процесу проширења ЕУ, при чему су као кључне препреке за Србију истакли комплексан геополитички контекст, укључујући односе са Русијом и питање Косова.
ЕУ центар за грађане: приближавање европских политика јавности
Током посете представљен је и ЕУ информативно-едукативни центар при Министарству, који служи као простор за приближавање функционисања Европске уније грађанима, младима, студентима и организацијама цивилног друштва.
Ови центри имају улогу „моста“ између институција и јавности – омогућавају приступ информацијама, организовање догађаја и боље разумевање ЕУ политика у пракси. Посебно је истакнуто да се кроз њих већ од најранијег узраста, попут основне школе, ради на упознавању младих са европским вредностима и начином функционисања ЕУ.
Систем заснован на поверењу и партнерству
Један од снажнијих утисака из посете јесте ниво поверења у институције, као и однос између јавног и цивилног сектора. За разлику од искустава из Србије, где је неповерење грађана у институције изражено, у Естонији је тај однос основа функционисања система.
Цивилно друштво и јавни сектор не посматрају се као одвојени или супротстављени актери, већ као међусобно зависни партнери у креирању и спровођењу политика. Управо та сарадња и усклађеност доприносе томе да се реформе спроводе ефикасније и у континуитету.
Један од примера таквог партнерског приступа је и KÜSK Национална фондација за цивилно друштво (The National Foundation of Civil Society – NFCS), коју је Влада Естоније основала 2008. године као механизам системске подршке развоју цивилног друштва и јачању његове улоге у јавним политикама.
Током посете, БОШ се упознао и са радом различитих актера цивилног друштва и образовног сектора у Естонији, укључујући Good Deed Foundation, која подржава друштвене иницијативе кроз финансирање и менторство, као и Мрежу организација цивилног друштва (Network of Estonian Nonprofit Organizations), која доприноси умрежавању и јачању капацитета организација. БОШ је обишао и Институт за политичке студије у Тартуу, где су представљене праксе и пројекти у области развоја образовања, као и Estonian Green Movement једну од првих организација цивилног друштва која се бави заштитом животне средине, са фокусом на подизање свести грађана, заштиту природе и развој јавних политика у овој области.
e-Governance Academy: дигитална држава у пракси
У оквиру посете, БОШ се састао и са e-Governance Academy (eGA), институцијом која је један од кључних актера естонске дигиталне трансформације.
Представљен је концепт дигиталне инфраструктуре државе, као и начин на који су институције међусобно повезане кроз јединствене системе размене података. Посебан акценат стављен је на једноставност и корисничко искуство – јавне услуге су дизајниране тако да буду брзе, интуитивне и доступне грађанима.
БОШ је обишао и e-Estonia Brifing Центар где је детаљније представљен естонски дигитални пут. Један од посебно илустративних примера јесте X-Road систем, који повезује институције, банке, компаније и грађане у јединствен дигитални екосистем.
Нови приступ управљању и укључивање младих
Посебно је занимљив и приступ укључивању младих у јавни сектор. Естонија је, како је наведено током посете, кроз одређене реформе свесно отворила простор за нове генерације у институцијама, што је допринело већој иновативности и ефикасности система.
Њихов пут ка ЕУ такође је био специфичан – заснован на јасној политичкој и друштвеној одлуци, уз координисано деловање институција, цивилног друштва и грађана у истом правцу.
Шта Србија може да научи из естонског искуства?
Искуство Естоније показује да дигитализација сама по себи није циљ, већ алат. Кључ успеха лежи у неколико међусобно повезаних фактора: дугорочној визији, доследном спровођењу реформи, улагању у образовање и знање, али и у изградњи поверења између грађана и институција.
Посебно је значајна и улога цивилног друштва, које у естонском моделу није посматрано као корективни фактор са стране, већ као равноправан партнер у развоју друштва и институција.
Оно што се из естонског искуства јасно издваја јесте одсуство импровизације – систем функционише не упркос правилима, већ захваљујући њима.
