Упркос томе што преговори о чланству у Европској унији стоје већ 12 година, а држава шаље збуњујуће поруке на ту тему – европска Србија постоји а чине је представници универзитета, медија и цивилног друштва. Ово је главна порука конференције „Знакови поред пута Србије ка ЕУ – ко је за воланом?“ коју је јуче у Ужицу организовао ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво (ЕУРЦ), национална платформа за подршку цивилном друштву које се залаже за Србију у ЕУ, који води Београдска отворена школа са партнерима.
Бојана Џуловић из ЕУРЦ истакла је да, док није сасвим јасно да ли је држава опредељена за Србију у ЕУ, професори, новинари и активисти су они који бране ЕУ вредности, кроз свој свакодненви рад, често под притиском и у тешким условима.
На конференцији није било представника државних институција задужених за ЕУ интеграције што, како је речено, није новост и постаје уобичајен однос према делу друштва које заговара улазак Србије у ЕУ.
„Пут Србије у ЕУ није одређен само законима који се усвајају у Београду или преговорима који се воде у Бриселу. Тај пут обликује и свакодевни рад у локалним заједницама кроз ангажовање медија, цивилног друштва и грађана. ЕУ наставља да подржава Србију али трајни напредак зависи од институција које спроводе реформе, активиста и грађана који такође у томе треба да учествују“, рекао је Мауро ди Вероли, шеф Одељења за сарадњу Делегације ЕУ у Србији, отварајући конференцију.
Србија не испуњава услове за ЕУ: демократија, слобода говора, борба против корупције, владавина права
Владимир Међак, потпредседник Европског покрета у Србији и некадашњи главни правник у преговарачком тиму Србије за приступање ЕУ, рекао је да Србија данас не испуњава основне услове за чланство у ЕУ кад је реч о четири главна параметра: демократија, владавина права, слобода говора и борба против корупције.
„Није довољно да постоје закони, они морају да се примењују. Односно, неко мора да буде ухапшен ако се заиста борите против корупције“, рекао је он.
Професор Факултета политичких наука, Душан Спасојевић, рекао је да је ЕУ данас тема „последњег реда“ а да проевропски део друштва нема капацитет да је наметне као главну тему.
Софија Поповић, са портала Савремена политика, подсетила је да су Албанија и Црна Гора повукле већ трећу траншу из буџета Плана раста за Западни Балкан а да је Србија добила само један део прве транше. Илуструјући разлику у приступу преговорима са ЕУ, она је рекла да у Србији парламент ради 30 дана а у Црној Гори 120 дана годишње.
Локални медији потопљени у таласу приватизације, многи градови „медијске пустиње“
Посебан панел је био посвећен условима рада локалних медија, посебно сада након таласа приватизације у Западној Србији. Купљени медији постају нова мрежа локалних медија која преноси исти програм, углавном националне вести, те се у потпуности губи њихова сврха.
Професорка Јелена Клеут је рекла да су такви медији средство контроле и пацификације становништва, да медијску сцену карактерише концентрација власништва и да новинари раде у тешким економским и небезбедним условима.
Бојана Влајовић Савић из организације Рес Публица из Крагујевца, која се бави правом јавности на информисање, верује да ће се концентрација власништва над локалним медијима наставити и сумња да се припрема нова мрежа локалних медија.
Ивана Стевановић, директорка Фондације „Славко Ћурувија“, подсетила је да постоје градови без локалних медија, тзв. „медијске пустиње“, да су редакције мале, људи уморни, млади новинари одлазе или нема ко да их учи послу. Милева Малешић из ТВ Форум из Пријепоља, једна од првих приватних локалних телевизија у земљи, рекла је да је упркос свим изазовима и притисцима, најважније задржати професионалне стандарде и бити способан да станеш иза свог рада.
Новац из Брисела може, услови стоп
Последњи панел био је посвећен проблемима које су грађани Ужица имали са депонијом Дубоко, која је требало да буде регионална савремена депонија, делимично реконструисана и средствима ЕУ, а догодило се да је због локалног занемривања, константан извор загађења у овом делу Србије.
Овогодишња конференција ЕУРЦ је организована у Ужицу зато што је Ужички центар за права детета регионални ЕУ ресурс центар који помаже организацијама и неформалним групама из Западне Србије. Јелена Жунић Цицварић из ове организације је рекла да је добро да се разговори о ЕУ воде и ван Београда јер ова тема врло често наилази на опструкцију и отпор локалних власти.
Тако је ове године план био да се конференција одржи у просторијама Градског културног центра у Ужицу, установе која је реконструисана средствима ЕУ али је руководство ове организације сматрало да садржај конференције не одговара програму овог култуног центра.
Рад ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији подржава Делегација ЕУ у Србији и до сада су подржали рад више од 2000 организација и неформалних група у земљи.
Извор фотографија: Радослав Миловановић
