Савези и удружења пацијената траже нове термине јавне расправе о тексту нацрта Закона о пресађивању људских органа
Поводом јавне расправе о изменама и допунама Нацрта Закона о пресађивању људских органа, удружења и савези упозоравају да је расправа одржана у роковима који су онемогућили учешће шире јавности, као и пацијената и њихових организација. Обавештење је објављено 30. децембра 2025. године у 15:01 часова, док је једини термин усмене расправе заказан већ за 9. јануар 2026. године.
Пацијентске организације посебно истичу да се јавна расправа о закону који директно утиче на животе више од 1.700 пацијената на листама чекања за трансплантацију органа и рожњача, међу којима је и четрдесеторо деце на хроничном програму дијализе, свела на законски минимум од 20 дана, при чему је готово половина тог рока обухватала нерадне дане и викенде. Додатно забрињава чињеница да јавност о расправи није била обавештена путем медија, сајта Министарства здравља нити других уобичајених канала информисања.
Због свега наведеног, удружења и савези пацијената затражили су од Министарства здравља хитно заказивање више нових термина усмене јавне расправе, уз реалне рокове, адекватно време за припрему и благовремено обавештавање свих заинтересованих страна. Овако важна и осетљива тема не може и не сме да се спроводи без пуне транспарентности и укључивања јавности. Грађани могу да се упознају са текстом нацрта Закона о пресађивању људских органа на порталу еКонсултације где могу оставити своје коментаре и предлоге, као и путем мејла: nemanja.bozic@zdravlje.gov.rs. Коментари и предлози могу се достављати до 19. јануара.
Члан 23. Закона о пресађивању људских органа проглашен је неуставним пре скоро пет година због непрецизности и непотпуности одредаба. Иако је Уставни суд оставио рок од шест месеци за њихово усклађивање, до данас то није учињено, чиме је настала правна празнина у погледу услова и поступка пресађивања органа са умрлих лица, док се већ годинама примењује инструкција Министарства здравља која није јавно доступна.
Нацрт закона омогућава грађанима да се изјасне да не желе да буду донори органа, уписом у регистар недонора, али не омогућава да се грађани јасно и званично изјасне да желе да буду донори у случају мождане смрти. Због тога се и даље тражи сагласност породице, која може одбити донирање чак и када је то била јасна воља преминуле особе. Уколико преминуло лице нема породицу, одлуку о донирању доноси етички одбор здравствене установе.
Нацрт не уређује важне ситуације у пракси, попут случајева када се чланови породице међусобно не слажу или када одбију да се изјасне, што оставља простор за правну несигурност и произвољна тумачења. Удружења пацијената сматрају да су предложене одредбе мањкаве, непотпуне и неусаглашене са међународним стандардима људских права и документима које је Република Србија потписала, те да овакав Нацрт неће допринети повећању броја трансплантација у Србији.
Додатно указујемо на потребу да се у поступку измене закона јасно и недвосмислено уреди питање аутономије воље грађана, односно право сваког појединца да се информисано и слободно изјасни о донирању својих органа. Грађани који сматрају да је овакав начин законског решења прихватљив могу дати своју подршку кроз петицију „Право на избор о донирању органа“ на линку.
Такође, Нацрт не олакшава услове за трансплантације са живих донора, јер и даље ограничава донирање искључиво на најуже сроднике. Тиме су пацијенти спречени да орган добију од других блиских особа, због чега се многи излажу великим финансијским и здравственим ризицима одласком на трансплантације у иностранство.
Подаци за 2024. годину, према којима су 63 пацијента преминула чекајући трансплантацију, док су 64 нова пацијента додата на листе чекања, указују на озбиљан и дугогодишњи проблем у функционисању система трансплантације у Србији. Управо зато је неопходно да се законске измене спроводе одговорно, транспарентно и уз пуно учешће јавности и стручне заједнице.
Графикон показује да Србија нема стабилан трансплантациони систем – већ повремене скокове и дубоке падове. Сваки краткорочни помак брзо се урушава јер не постоји уређен закон, јасне процедуре и дугорочна стратегија.
Иницијативу за заказивање нових термина јавне расправе поднела су репрезентативна удружења и савези пацијената која непосредно заступају интересе оболелих и њихових породица на територији Републике Србије:
Савез организација бубрежних инвалида Републике Србије
Савез организација бубрежних инвалида Војводине
Донорство је херојство – Удружење дијализираних и трансплантираних пацијената
Плави круг – Удружење за борбу против дијабетеса
ХРОНОС – Удружење пацијената са болестима јетре
Национално удружење порфирија Србије
Autor fotografije: * fotografija je generisana pomoću SORA AI alata
