Према свим објективним истраживањима, показатељи стања корупције у Србији су више него забрињавајући за сваког добромислећег грађанина ове земље.
Транспарентност Србија (ТС) је у последњем извештају за 2024. годину навела, да је Србија, осму годину заредом, наставила пад на најзначајнијем глобалном рангирању земаља по перцепцији корупције у јавном сектору. У рангирању за 2024. годину индекс је 35, а Србија је на 105. позицији, што је најлошије још од 2012. године, откако се примењује садашња методологија рангирања. Према извештају, Србија се налази у друштву земаља трећег света у којима владају ауторитарни режими након грађанских и других ратова или других јасних нестабилности. Тада многима није било јасно да и наш режим красе баш те особине. Од овог извештаја, не да нема ни минималног напретка, већ је реално стање нажалост много, много горе.
Према последњем извештају ГРЕКО, усвојеном у јуну 2024. године, описане су препоруке и досадашње стање испуњености достављених препорука као и обавезе достављања информација за достављене препоруке које се тичу конкретних поступака код формирања законског оквира и имплементирања кроз обуку јавних функционера и службеника нарочито полиције и других органа, до 31. децембра 2025.године.
У скорашњој резолуцији Европског парламента која је донета поводом годишњице трагичног пада надстрешнице у Новом Саду, протеста и поларизације у друштву, говори се далеко јасније и одређеније о кључним проблемима корупције у Србији, него у резолуцијама које је тај парламент до сада усвајао. У резолуцији се јасно констатује јаз између изјава званичника Србије о посвећености придруживања ЕУ са назадовањем у четири кључне области – владавина права, медијске слободе, независност правосуђа и борба против корупције и истиче да је напредак могућ само ако око ових основних питања буде постигнут „мерљив и одржив напредак“. ЕУ парламент препознаје да је „могућа корупција“ у вези са уговарањем и извођењем радова приликом реконструкције железничке пруге, део ширег проблема – чињенице да Србија уговара највредније инфраструктурне радове без примене Закона о јавним набавкама. Текст резолуције не садржи осврт на планове за борбу против корупције који су, према оцени ТС, недовољни да се такав напредак оствари, али се изричито помиње „сарадња са ГРЕКО“, чије се неиспуњене препоруке иначе тичу спречавања корупције у извршној власти и полицији.
Нажалост, можемо константовати да је сада у Србији јасно видљиво, да је целокупна власт сконцентрисана у центрима моћи, ван институционалних и законских оквира. У последњим поступцима наша власт, чак и не покушава више да направи привид законитог и процедуралног поступања у смислу препорука ГРЕКО. Тако се на пример на кључне позиције у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, у организационе делове који треба да раде на сузбијању корупције, постављају људи без провере интегритета за вршење јавних функција, већ имају једину потребну особину, а то је безусловна оданост ауторитарном систему. Све безбедоносне службе су у служби владајуће странке као у најгорим облицима ауторитарних режима, и безбедоносне службе се баве спречавањем могућности да се открије, или процесуира корупција од стране високих државних функционера и њима блиских интересних групација.
Одсуство транспарентности, при избору и контроли интегритета приликом именовања јавних функционера и трошења буџетских средстава при инфраструктурним пројектима, је јасан показатељ намере ауторитарне власти да избегне институционалне препреке и омогући коруптивне активности интересним групацијама блиским однарођеној власти.
Медијске слободе и обавезе медија да објективно извештавају грађане да би грађани на изборима изабрали најбоље кандидате највећи број медија (РТС и тзв. режимски медији) не перципира, па их и не спроводе. Програми на овим медијима, уз часне изузетке, су постали средство пропагандне машинерије у најгорем смислу те речи, која има за циљ стварање једне лажне слике о “иделном вођи“ и привиду благостања, служе маркетингу владајуће странке, где се скреће пажња јавности са највећих проблема друштва, као што је степен присутности корупције.
Предуслов за откривање и сузбијање корупције је свест грађана о постојању корупције и способностост грађана да корупцију уочи и идентификује, те спремност да случај корупције пријави.
Међународни дан борбе против корупције 9. децембар значајан број грађана и невладиних организација Србије дочекује много свесније о значају борбе против корупције.
Корупција се више неко икад доживљава као прворазредна опасност по здраво друштво. Свест о опасности корупције је стигла до констатације да корупција стварно и реално може да убије, те да је нажалост свима јасно да је корупција однела 16 живота недужних грађана испод надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Непоштовање прописа и процедура од стране однарођеног режима доводи до сталних коруптивних активности, које угрожавају животе неодређеном броју грађана, сваког момента.
Сви освешћени чиниоци цивилног друштва, свако у складу са својим могућностима, спроводе различите активности којима:
- упознају грађане са опасностима од корупције, врше обуку грађана - како уочити и пријавити случај корупције;
- охрабрују и подржавају државне органе који се баве истраживањем и утврђивањем одговорности за све врсте негативних последица изазваних коруптивним активностима да без изузетака, поштујући принципе једнакости грађана пред законом, процесуирају првенствено највише носиоце јавних функција.
Освешћени грађани ове земље су осуђени на успех у стварању бољег и праведнијег друштва где ће индекс перцепције корупције у јавном сектору достићи макар просек европских земаља.
Аутор: Златан Вулић, адвокат и сарадник Института за истраживање корупција „Кареја“
