Snaga zajedništva: Buđenje aktivizma na lokalu

Грађански активизам у Србији и поред дуге традиције, деценијама уназад, суочен је са бројним изазовима који отежавају његово деловање. Медијска цензура, политички притисци, ограничен простор за рад цивилног друштва успоравају активистичке акције. Друштвено политички контекст у Србији који се веома често карактерише као негативан могао би да нас наведе на закључак да активизам не постоји, односно да је слабог интензитета.

Када бисте питали било ког члана тима ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији (ЕУРЦ) каква су њихова искуства, они би вас на практичним примерима уверили да је, заправо, ситуација супротна.

Путујући Србијом у последње две и по године, од Суботице до Врања, од Ужица до Зајечара, ЕУ Ресурс центар је имао прилику да упозна активне грађане, оне који живе у селима, градовима и који свакодневно примећују ствари које не функционишу на прави начин у њиховим срединама. Некада су то били оштећени путеви, загађене реке, неуређено игралиште, а некада много озбиљнији проблеми као што су корупција, немар локалне власти или неправда према појединим групама. Заједничко за све њих јесте да су то људи који не окрећу главу од проблема као нечега што их се не тиче, већ гледају директно ка њему као нешто што је део њихове одговорности.

И ту почиње прича о грађанској свести – да проблеми у срединама у којима живимо нису туђи већ наши. Да се ти проблеми неће решити сами, већ све почиње од нас као грађана, комшија, пријатеља, родитеља. Прича се даље шири на буђење одговорности и снагу заједништва. Људи, на микро-примерима у својим срединама, схватају да имају право, али и моћ да утичу на одлуке којима се обликује њихов живот и живот њихових породица. Крећу у акцију, укључују се у јавне расправе, покрећу грађанске иницијативе или једноставно разговарају са комшијама, храбре једни друге да ћутање није решење, већ супротно, да морају да буду гласни и да њихов глас мора да допре до правих људи.

Оваквих примера у Србији тренутно је јако пуно. ЕУРЦ, који реализује Београдска отворена школа, је највећи програм за подршку цивилном друштву у Србији, подржан од стране Делегације Европске уније. Посвећен је окупљању ових иницијатива и пружању подршке њиховим идејама и плановима. Само у протекле две године, ЕУРЦ је остварио сарадњу са преко 700 неформалних група грађана и грађанки које су затражиле помоћ и подршку. Око 80 група је успешно реализовало своје пројекте кроз програме Ресурс центра, док је исти број тренутно у фази реализације. ЕУРЦ је посетио Смедерево и Сремску Митровицу, где су локални грађани покренули иницијативе у борби за чистији и здравији ваздух. Подршка је пружена и групи (Не)видљиве из Лесковца, која је својим суграђанима преносила знања о медијској писмености и толеранцији, као и грађанима Бачког Градишта који су радили на подизању свести о родној равноправности. У Вранову су заједно са основцима засађене саднице туја, уз обавезу бриге о њима. Активисти из Пријепоља, Крагујевца, Зрењанина и других градова и даље настављају да нижу успехе и доприносе локалним заједницама.

Иако мале победе постоје, препреке су и даље присутне. Често се на тим путовањима и током разговора са активистима може наићи  на став попут „Ништа се не може променити“ или „Како ми као појединци можемо да утичемо на нешто?“. Зато је битно бити подршка овим људима, указати им на позитивним примерима да промене јесу могуће. Битно је и радити на њиховом информисању, образовању и активном укључивању. Показати им да се промене не дешавају преко ноћи, већ да крећу од малих али одлучних група које се супротстављају самовољи и узимају ствари у своје руке.

Нажалост, у друштву у којем живимо, ћутање се често сматра као једини начин да се сачува лична сигурност. Али једна гласна особа може бити подстрек за промену. Промене крећу онда када донесемо одлуку да не желимо више да будемо само неми посматрачи, већ активни грађани који су храбри и гласни. Свесни смо да пут од ћутања до активизма није лак. Али бројни позитивни примери и активни грађани које срећемо, дају нам наду да један човек може да инспирише десет других да не одустану и да снага заједништва односи победу над апатијом.

Текст је објављен у магазину Недељник, као и на порталу.