Велић: Зашто председник Вучић подржава насилничку вожњу?

У обраћању на јавном сервису, председник Р. Србије, господин Александар Вучић је оправдао и дао подршку за насилничку вожњу. Председник је нагласио, да  возачи који су колима налетали на људе на протестима и јавним скуповима, приликом којих је долазило до обарања и гажења пешака, да нису прекршили закон.

Оваква изјава која долази од председника државе је проблематична на више начина и свакако не приличи председнику једне земље.

За почетак да видимо шта пише у трећем члану закона о безбедности саобраћаја на путевима “Сваки учесник у саобраћају дужан је да се понаша на начин којим неће ометати, угрозити или повредити друге учеснике, као и да предузме све потребне мере ради избегавања или отклањања опасних ситуација насталих понашањем других учесника у саобраћају, ако себе или другог тиме не доводи у опасност”.

Изјава господина Вучића се појављује у моменту када се према извештају Генералног директората Европске уније за мобилност и транспорт, Република Србија налази на четвртом месту у Европи по броју погинулих у саобраћајним незгодама.

На ово треба додати податак да, сваког месеца једно дете погине и нешто више од 110 деце буде повређено у саобраћајним незгодама. Минут до дванаест је одавно прошао а поводом спречавања страдања у саобраћају систем не предузима никакве мере нити постоји системско деловање.

Сведоци смо да смо у последњих пар година имали безброј примера да се неко аутом, комбијем, камионом и радном машином залеће и улази међу људе који мирно протествују на улици тражићи своја права. У члану 23. поменутог закона се каже, “Возач је дужан да обрати пажњу на пешаке који се налазе на коловозу или ступају на коловоз или исказују намеру да ће ступити на коловоз”.

Приликом таквог насилничког понашања долазило је до обарања и гажења пешака, уз наношење тешких или лакших телесних повреда. За све то постоје сведоци, видео снимци на друштвеним мрежама и прилози медија који су о томе извештавали са лица места.Аутор ових редова никада није чуо представнике Министарства унутрашњих послова и Агенције за безбедност саобраћаја да су се огласили поводом овако грубог и насилничког понашања које угрожава животе и здравље људи.

Ако на све то додамо да се на протестима налазе деце, млади, студенти, старија лица, особе са инвалидитетом и мајке са малом децом, отварају се и безброј других питања.У члану 23, стоји и следеће, “На делу пута на коме се крећу деца, односно су постављени саобраћајни знакови о учешћу деце у саобраћају, возач је дужан да вози са нарочитом опрезношћу, тако да може благовремено да заустави возило”.

За разумевање ситуације сматрам да треба цитирати и члан 42. поменутог закона, “Возач је дужан да брзину кретања возила прилагоди особинама и стању пута, видљивости, прегледности, атмосферским приликама, стању возила и терета, густини саобраћаја и другим саобраћајним условима, тако да возило може благовремено да заустави пред сваком препреком коју под датим околностима може да види или има разлога да предвиди, односно да возилом управља на начин којим не угрожава безбедност саобраћаја”.

Сада се поставља питање, да ли се вид понашања у саобраћају, који описан горе у тексту, сматра насилничком вожњом по нашем закону о безбедности саобраћаја на путевима?

Пошто су креатори саобраћајне политике најавили измене и доношење новог закона о безбедности саобраћаја на путевима, користим ову прилику да предложим, да се коригује и допуни члан 41.,којим је дефинисана насилничка вожња.

Наиме, у члану 41. се каже да “Насилничка вожња је поступање возача које је у грубој супротности са правилима саобраћаја, односно, приликом које возач не показује обзир према безбедности осталих учесника у саобраћају”.Овај члан и предходно поменути, ипак кажу да господин Вучић греши када каже, да поменути возачи нису прекршили закон.

Под насилничком вожњом сматра се и следеће:

1) када возач два или више пута прође светлосни саобраћајни знак када му је тим знаком забрањен пролаз, ако између два узастопна проласка није прошло више од 10 минута,

2) када возач изврши претицање колоне возила при чему својим возилом прелази или се креће по неиспрекиданој уздужној линији која раздваја коловозне траке по смеровима кретања,

3) кретање возила на путу у насељу брзином која је за више од 90 км/х већа од дозвољене, односно ван насеља брзином која је за више од 100 км/х већа од дозвољене,

4) управљање возилом у стању потпуне алкохолисаности (више од 2,00 мг/мл).

На наведено у члану 41., да не би долазило до забуне, злоупотребе и лошег тумачења, треба додати под 5) Кретање моторним возилом на путу где се одржавају спортске или друге приредбе, јавни скупови и грађански протести.

Напомена: Овај текст је писан из угла закона о безбедности саобраћаја на путевима, где сам дао краћи осврт да горе поменуто јесте прекршај и да такво понашање није по закону. Такође, на ово би добро дошао и текст правника о кривичном закону и како се горе поменута дела могу све окарактерисати.

Извор фотографије: снимак на Инстаграм профилу192

Игор Велић, мастер инж. саобраћаја.

(Уредник блога  www.sigurnestaze.com)