ВЕСТИ
30.08.2024.
Конференција о положају младих са интелектуалним тешкоћама: Да једнакост не буде само реч
Након завршетка обавезног школовања, младима са интелектуалним тешкоћама најчешће престаје системска подршка која обезбеђује даљи развој, квалитет живота и могућност учешћа у заједници. Изостанак системске подршке у транзиционом периоду живота често резултира финансијским, емоционалним и физичким оптерећењем за родитеље који негују децу, док млади са инвалидитетом остају искључени из живота заједнице и регресирају, закључено је на конференцији коју је организовало удружење „Ево рука“ у оквиру пројекта „Да једнакост не буде само реч – иницијатива за боље услуге социјалне заштите за младе са интелектуалним тешкоћама”.
„Дневни боравци једва да су доступни, листе чекања су огромне, а услуге подршке за самосталан живот су још увек неразвијене. Зато је важно разговарати о томе како овим младим људима и њиховим породицама можемо пружити подршку и достојанственији живот. Циљ пројекта који реализујемо је да се кроз заговарање за измене политика и прописа које дефинишу услуге намењене младима са инвалидитетом и интелектуалним тешкоћама и њиховим породицама, обезбеди достојанствен живот, али и превенира институционализација“, рекла је председница удружења „Ево рука“ Ана Кнежевић.
Она је изнела и податак да ће од септембра само у Београду још 51 млада особа са инвалидитетом која завршава обавезно школовање изгубити право на услугу личног пратиоца, али да тај број није коначан јер нека деца ову услугу никада нису ни користила.
Јелена Танасијевић, доценткиња на Филозофском факултету у Новом Саду представила је резултате истраживања о потребама младих са интелектуалним тешкоћама и њихових родитеља које је спроведено на територијама градова Београд и Ниш.
Танасијевић је навела да је примарни проблем те групе младих људи искљученост – они немају контакте са вршњацима ван школе, нити имају место за окупљање и дружење. Зато време најчешће проводе гледајући садржаје на интернету и у шетњама са члановима породице. Други проблем јесте могућност запослења.
„Највећи број младих са инвалидитетом ради у рециклажи или као књиговесци, а сви родитељи су казали да нема прилагођених програма за даље усавршавање након завршетка средње школе, али и да нема едукације послодаваца и осталих стручних лица из области здравства, образовања, па и социјалног рада који би радили са младим људима са инвалидитетом”, рекла је Танасијевић и додала да је један од највећих проблема родитеља неинформисаност о правима своје деце и начинима на који могу та права да остваре.
Директорка Националне организације особа са инвалидитетом Иванка Јовановић представила је идеју о услузи „дуготрајне неге“ која би могла да се пружа у кућним условима и која би могла да буде део решења проблема недостатка адекватних услуга социјалне заштите, како за старије особе, тако и за особе са инвалидитетом.
„Дуготрајна нега јесте скуп услуга и облика подршке особама које услед менталне, физичке или интелектуалне слабости, односно инвалидитета, током дужег временског периода зависе од подршке у обављању дневних активности или имају потребу за трајнијом медицинском помоћи”, објаснила је Јовановић и додала да је реч о комбинацији услуга социјалне и здравствене заштите, личне неге (купање, облачење, одлазак на спавање, прање зуба, давања терапије у кућним условима и сл.), као и помоћи у активностима у свакодневном животу (припремање хране, управљање новцем, одлазак у куповину, излазак у шетњу).”
На жалост, концепт дуготрајне неге Закон о социјалној заштити још увек не препознаје, иако је јасно да неформална нега, која се код нас практикује, доводи до бројних проблема као што су сагоревање, немогућност рада, осиромашење, а често и до распад породице, нагласила је Јовановић.
Марко Кошутић, експерт за развој услуга социјалне заштите за особе са инвалидитетом истакао је проблем неравномерне доступности услуга социјалне заштите у градовима и општинама широм Србије, али и праксу наглог прекидања пружања постојећих услуга кориснику, попут личног пратиоца након школовања.
„Свака од услуга социјалне заштите у свом пружању мора да има план транзиције те особе када ми програмирано прекидамо ту услугу. Морамо да знамо где ми шаљемо корисника даље, односно шта ми радимо на томе да кориснику више није потребна наша услуга”, нагласио је Кошутић и додао да се наш систем понаша стационарно:
„Значи, корисник користи нашу услугу у једном стању и ми очекујемо да за 25 година он буде у идентичном стању и да смо му ми подједнако потребни. И ту се стварају чепови у систему када природним прираштајем долазе нови корисници захваљујући бољој здравственој заштити и дужем животном веку. Један човек којим се ми бавимо је целина, није део, тако да ни систем не може да се бави делом.”
Управо у оваквом чепу се нашла Дијана Грбовић, мајка младе особе са сметњама у развоју која је већ две године на листи чекања за дневни боравак.
„Када је напунила 18 година, моја ћерка је потпуно искључена из система. Немамо никакве информације куда и шта даље. Ми једноставно немамо једно место где би нас неки правник у доброј вољи посаветовао о томе како да продужимо родитељство или остваримо неко друго право. Од дана када сам је родила, информације добијам као да су државна тајна”, рекла је Грбовић и додала да се није водило рачуна ни о инклузивном образовању, јер се знало да ће школа једног дана да се заврши и да ће дете опет остати без било какве подршке.
Представнице удружења „Ево рука“ позвале су доносиоце одлука и ширу јавност да подрже следеће мере: да продуже услугу личног пратиоца након школовања, прошире корисничку групу услуге помоћ у кући, уведу услугу персоналне асистенције и за особе за интелектуалним потешкоћама и аутизмом и охрабре организације да лиценцирају услугу становања уз подршку.
Пројекат се реализује у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који Београдска отворена школа спроводи у партнерству с организацијама цивилног друштва: Новосадска новинарска школа, ЕНЕЦА, Ужички центар за права детета, Нова планска пракса, Сигурне стазе, Млади пољопривредници Србије и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт (Фриедрицх Еберт Стифтунг). Пројекат је подржан од стране Европске уније и биће реализован у периоду од 2023. до 2026. године. Радујемо се заједничком раду на изградњи праведнијег и инклузивнијег друштва.
Извор: Удружење “Ево рука“
Фотографије: Медија центар