Цивилно друштво за Србију у ЕУ

Нова 2024. година доноси представницима цивилног друштва Србије нове могућности – Европски економско социјални савет (EESC) је прво тело Европске уније које је своја врата отворило цивилном друштву земаља кандидата за проширење и прикључење ЕУ. Одабрани представници цивилног друштва Србије који представљају гласове различитих група грађана Србије ће, од 1. јануара 2024. године, учествовати у саветодавним и свим другим важним активностима ЕЕСЦ-а, које се превасходно фокусирају на проширење ЕУ. Политички приоритет рада ЕЕСЦ је фацилитирање европских интеграција земаља кандидата, а ова иницијатива показује како прогресивно укључити земље кандидате, истакао је председник ЕЕСЦ Оливер Ропке.

Европски економско социјални комитет игра кључну улогу у процесу доношења одлука у Европској унији, као Дом европског организованог цивилног друштва. Европски парламент, Савет ЕУ и Европска комисија законски су обавезни да се консултују са EESC приликом доношења нових закона о широком спектру тема, у другим случајевима то није обавезно. Заједнички консултативни одбор ЕУ-Србија је успостављен у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Србије и омогуц́ава организацијама цивилног друштва са обе стране да прате напредак Србије ка Европској унији и да усвоје препоруке  које се упућују Влади Србије и свим институцијама ЕУ, у форми заједничке декларације.

Директорка YUCOM-а Катарина Голубовић, која је и чланица српске стране Заједничког консултативног одбора, нагласила је значај формалног признања цивилног друштва, укључивањем организованог цивилног друштва – удружења, синдиката, послодаваца у широке процесе консултација креирања јавних политика по мери грађана, поред доприноса који се даје за Годишњи извештај о Србији Европске комисије. 

Овогодишњи извештај Европске комисије о Србији поклапао се са већином препорука које доносиоцима одлука упућује и српско цивилно друштво, што показује да се ЕУ и цивилно друштво Србије фокусирају на исте теме. Овакву оцену изнела је Бојана Селаковић, координаторка Националног конвента о Европској унији, кровног савеза преко 850 организација цивилног друштва, истакавши како су препоруке цивилног друштва детаљније и критичније, као и да се налази понављају годинама што одаје утисак да јавне власти не узимају у обзир у потпуности потребе грађана.

Цивилни сектор показује посвећеност грађанској партиципацији, еколошкој одрживости, људским правима, мерама против корупције и оснаживању младих на путу Србије ка европским вредностима кроз трансформациону моћ колективне одлучности и деловања. Кроз различите иницијативе неформалних група и организација цивилног друштва, ЕУ ресурс центар за цивилно друштво чини значајан помак ка снажнијој и партиципативнијој демократији, усклађујући Србију са европским стандардима. 

У посвећености унапређењу регионалне сарадње, добросуседских односа и помирења, Еуропска унија је за наредни период определила више од 14 милиона евра кроз Позив за Предлоге пројеката у оквиру Програма за цивилно друштво и медије ЕУ-а за Западни Балкан и Турску за раздобље од 2021. до 2023. године. Главни циљ је јачање партиципативне демократије како би се процес интеграција и приближавања ЕУ-у олакшао, с посебним нагласком на кључну улогу цивилног друштва и медија. Позив је стратешки усмерен на родну равноправност и питања младих у различитим тематским подручјима. 

Извор: ЕУ Инфо центар