ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ТЕЛЕВИЗИЈЕ: ПРОЗОР У СВЕТ ИЛИ МИНХАУЗЕНОВ ГЕЏЕТ

Телевизија је данас најприсутнији и најмоћнији медиј, а стар је тек једно столеће, додуше како где јер је покретана у различито време у односу на техничко-технолошки и медијски развој државе. Своју експанзију овај медиј доживљава половином двадесетог века, али пун замах је тек након преласка на дигитално емитовање програма у двадесет и првом веку.

Иако је угрожавају нови дигитални медији, друштвене мреже и различите друге новотарије из масмедијске сфере и даље 85 одсто Европљана барем три сата дневно проводе испред малих екрана. На дневном нивоу у Србији је 2022. телевизију просечно гледало око 4,3 милиона, односно 65,2 одсто популације старијих од четири године, резултати су истраживачког центра РТС.

У Србији према прошлогодишњем истраживању Nielsen Audience Measurement најгледанија телевизија је Јавни сервис Србије са просечним дневним аудиторијумом 2 617 000, затим ТВ Пинк са 2 047 900 гледалаца, Прва 1970 100 и Хаппy 1704 600.

Удео гледаности програма са националном фреквенцијом за РТС је 17,5%, Пинка 16, 4%, Прве 10%, Хаппy 7, 9%.

Најгледанији садржај је била фудбалска утакмица светског првенства у Катару 2022. између Србије и Швајцарске, емитована 2. децембра и филм Тома, емитовани на РТС. Дакле на РТС се чешће гледају забавни од информативних садржаја, иако је по многим истраживањима Дневник РТС-а у 19.30 најгледанија информативна емисији у српском етру.

Шта нам поручују ове бројке? На први поглед уочавамо да је јавни сервис Србије, као што би и требало да буде с обзиром да је основан од грађана, финансиран од грађана и да га грађани (барем би тако требало да буде) контролишу, најгледанија телевизија и да остварује у пуном капацитету информативну, образовну и забавну функцију.

Међутим, ако гледаност употредимо са емисијама које су обезбедиле висок рејтинг РТС-у, увиђамо да су на првим местима суштински забавни па и сензационалистички садржаји, а не образовни и информативни јер су утакмице, филмови и серије оно што аудиторијум преферира.

Истовремено, анализе садржаја централних информативних емисија РТС-а, које Новосадска новинарска школа ради од самог оснивања јавног сервиса 2006. најмање једном годишње, указују на то да се информативни програм не може сматрати балансираним, тачније да је и те како под утицајем владајућих елита.

Посебно треба нагласити да већ деценијама основни захтев опозиције је да РТС мора да се отвори и за ‘другу страну’, а не само да промовише и медијатизира лидере владајуће странке (погледати истраживања Бироа за друштвена истраживања. Истовремено, сви остали најгледанији национални ТВ канали су, по садржају, превалентно „жути” медији, препуни контроверзних, сензационалистичких садржаја, са свим карактеристикама инфотејмента и информершала намењени, пре свега масовној култури.

Без садржаја који су балансирани, критички усмерени а не критизерски, толерантни, истинити и засновани на знању. И ту је сад одговор на питање шта значи наслов овога текста написаног поводом светског дана телевизије: „Прозор у свет или Минхаузенов геџет”, с тим да за реч „геџет“ преузимамо дефиницију са Википедије која наводи да је реч о малом алату који се покреће електронским начином (чиповима на плочи), и који је јако користан у опошљавању различитих послова али и бескорисна справица за убијање досаде.

Не личи вам све ово управо на телевизор иако се, истини за вољу, ни у једној понуђеној дефиницији геџета на интернету овај кућни ‘прозор у свет’ децидно не спомиње. Дакле, први део наслова смо јасно објаснили, а други се односи на истраживачке резултате који управо говоре о томе да многи, наравно не сви, и не увек, и не обавезно, телевизијски програми у Србији више личе данас на Минхаузенове приче него ли на средство ‘геџет’ – малу алатку која нас, садржајима које пружа, оснажује да преживимо мање-више успешно сваки дан.

А историја нас учи да је у седишту УН 21. новембра 1996. године одржан први Светски телевизијски форум, на којем су медијске личности говориле о порасту утицаја телевизије на модерно друштво и потреби веће међусобне сарадње.

У препоруци са овог скупа између осталог пише: „Позивају се све државе чланице да обрате пажњу на Светски дан телевизије тако што ће учествовати у глобалној размени програма, са акцентом на, између осталог, тема попут мира, сигурности, друштвеног и привредног развоја и побољшања културне размене“.

Преузето са сајта Регионалног ЕУ Ресурс центра за Војводину