УПОЗНАЈТЕ ИНИЦИЈАТИВЕ ОЦД: Центар за несталу и злостављану децу

Од септембра ове године медији имају обавезу да у случају нестанка малолетника хитно прекину програм и објаве податке о несталом лицу, док је од новембра у Србији активан цео систем „Пронађи ме“. О томе како овај систем функционише и шта је још потребно да радимо како бисмо створили безбедније окружење за одрастање деце у Србији, разговарали смо са Игором Јурићем из Центра за несталу и злостављану децу, који је покренуо иницијативу за увођење амбер алерт система, односно система „Пронађи ме“ у Србији.

 Ми смо у процесу заговарања за овај систем од 2015.  године. И, као и свака друга велика кампања заговарања, ни ова није могла проћи без мањих или већих проблема и препрека. Највеће препреке су биле везане за разумевање доносилаца одлука, у овом случају то је био МУП, тако да се чекало да на чело кључне институције дође човек који ће уважавати мишљење струке. И још једном се доказало да у великим кампањама мораш бити истрајан и не смеш одустати. А циљ ће се остварити уколико је он подржан од стране грађана. Тако је било и овог пута.

Појасните нам како овај систем функционише, која је улога медија, полиције, а која грађана?

– Систем ће се градити у неколико фаза. Прва фаза која је пуштена у функцију 25. октобра ове године, јесте фаза где ће се укључити, пре свега, медији. Они су кључни и везани за сам систем и функционисаће на начин где ће пре свега телевизије и радиоемитери имати обавезу да у првих осам сати од самог покретања система, када полиција покрене систем, на сваких 30 минута прекидају своје програме и емитују објаву. Након тих првих осам сати, медији морају да извештавају и објављују исту информацију на сваких сат времена, а до истека 48 сата.

Та порука ће бити за телевизије у формату једног постера, где ће бити фотографија несталог детета, основна информација везана за нестало дете и неки детаљи који су познати полицији везано за сам нестанак, условно речено – где је задњи пут дете виђено, шта је имало на себи или слично. Мобилни оператори ће послати својим корисницима једну СМС поруку са информацијама да је дете нестало и да се посети сајт МУП-а где ће бити детаљна информација везана за нестанак детета. Ауто-путеви ће бити обележени кроз ЛЕД екране путева Србије с информацијом да је нестало дете. Аеродром Никола Тесла ће на свим ЛЕД екранима објавити информацију да је дете нестало и исто ће урадити аутобуске и железничке станице које тренутно имају техничке могућности за то. На овоме се неће стати и већ је настављена надоградња система кроз другу развојну фазу.

Какви су подаци из земаља у којима овај систем већ функционише, који је проценат његове успешности?

– Искуства су феноменална. Оно што вам могу рећи из њихових искустава је да је успешност саме потраге, кад се покрене један овакав систем, од 95 до 97 процената, у зависности од земље о којој говоримо.  У Америци конкретно, систем је спасио више од 3.000 малишана од момента његове имплементације.

Који су, по Вама, даљи кораци када је у питању стварање безбедније окружења за децу у Србији? Који су задаци на институцијама, а који на грађанима?

– Превенција је кључ. Када говоримо о свим облицима насиља над децом. Обука и информисање деце и родитеља. Не желим да икада више радимо на последицама већ узроку. Тако да ћемо у наредном периоду све капацитете организације коју водим усмерити управо на то, предупређење трагичних догађаја. То је наш интерес.

Како је могуће учинити интернет безбеднијим за децу, и на коме је тај задатак – колико тога могу да ураде институције државе, а колика је одговорност на глобалним компанијама?

– Наравно да је одговорност подједнако велика, на институцијама државе, на глобалним компанијама али и на цивилном сектору и најважнијој институцији, породици. И свако подједнако мора да утиче на остварење тог циља. Ми ћемо дати допринос, велики допринос. Тиме што крећемо у велику националну кампању где ћемо обучавати децу да више брину о себи и родитељима, када већ одрасли нису свесни своје одговорности. Искрено, желим да на неки начин ‘посрамим’ родитеље и одрасле да су деца одговорнија и свеснија од њих. Сигуран сам да ћу успети у томе.

Које још активности и иницијативе покреће Ваш Центар са циљем повећања безбедности деце? 

– Ускоро крећемо са радом са децом са проблемом у понашању. Желимо да на један други начин прилазимо тој деци и докажемо да се таквим приступом и начином комуникације деца могу враћати у „нормалан“ наставак развојног пута. Без родитеља, то је немогуће. Такође, настављамо да пружамо подршку злостављаној деци, породицама несталих, контиунирано ћемо наставити спроводити радионице на тему безбедности деце на интернету, вршњачког насиља, трговине људима… И још много тога. Ово је јако велики простор и колико год да урадимо, недовољно је. Јер је потребна подршка и активност целе заједнице. А да би „освестили“ заједницу до тог нивоа, морамо јако много радити…

Преузето са сајта Регионалног ЕУ Ресурс центра за Војводину