Посвећује ли се довољна пажња теми сиромаштва у академској заједници и медијима?

Од 1987. године, 17. октобар се обележава као Светски дан борбе против сиромаштва. Овај датум су установиле Уједињене нације након што се у Паризу на откривању споменика посвећеног борби против сиромаштва окупило око 100.000 људи. 

Веселиновић, Лукић, и Павловић пишу да је у Србији „сиромаштво дефинисано као вишедимензионални проблем који, поред недовољних прихода за задовољење животних потреба, подразумева и немогућност запошљавања, неодговарајуће стамбене услове и неадекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама”.

Према подацима Асоцијаце самосталних и слободних синдиката 2022. године „у Србији је на прагу ризика од сиромаштва око 2,5 милона грађана међу којима је ромска популација најбројнија. У овој групи преовлађују и жене, особе са инвалидитетом дакле  све маргинализоване групе које су често још и дискриминисане по више основа. Указују да је најтеже младима до 24 године, старијима преко 65 година и породицама са децом, посебно са троје и више деце где у сиромаштву живи 40 одсто њих. АСНС напомиње да томе треба додати и око 350.000 радника чије породице живе од минималца, као и породице више од 1,6 милиона радника који зарађују мање од 50.000 динара.

Овоме треба додати да је Србија једна од земаља у којој се бележи највећа неједнакост у Европи, социјалне мере у кризним ситуацијама постоје али је то далеко од потреба становништва које је дубоко погодила економска криза, инфлација, инормно поскупљење хране и осталих трошкова који се морају плаћати сваког месеца као што су струја, вода, грејање, а с почетка јесени и школски прибор и уџбеници, као и екскурзије за децу којих је и највише у сиромашним породицама. Једнократна помоћ државе само донекле може да олакша септембарске муке родитеља.

Можемо рећи да је  један од главних проблема целе планете сиромаштво и неравномерна расподела богатства. Док скоро половина светске популације, више од три милијарде људи, живи са мање од 2,50 долара дневно, показала је анализа  Светске банке, а више од 1,3 милијарде живи у екстремном сиромаштву, са мање од 1,25 долара дневно, и још приде према УНИЦЕФ-у, 22.000 деце умре сваки дан због сиромаштва, истовремено њих 2.668 најбогатијих људи на свету који  према магазину Форбс који је 2022. године објавио 36. годишњу ранг листи најбогатијих људи на планети, вреде збирно 12,7 милијарди долара.

Према Светском извештају о супербогатима, годишњем попису који објављује мултинационална финансијска консултантска фирме Велт Икс, половина од десет градова са највише милијардера на свету налази у земљама у развоју, а то су и места са највећим социјалним неједнакостима.

Да ли се овој теми посвећује довољна пажња у академској заједници и у медијима? Одговор је једнозначан НЕ. Последње велико истраживање које је у фокусу имало како медији у Србији извештавају о сиромаштву и социјално искљученим особама урађено је на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду давне 2010. године. Резултати анализе су у најкраћем указали на то да је медијска слика сиромаштва једнодимензионална. Новинари када извештавају о сиромаштву за саговорнике чешће бирају представнике власти, док их не занима мишљење директно угрожених грађана, говори о наставку тренда подилажења потребама државних, покрајинских и локалних званичника, што није у складу са независношћу медија.

Приметно је да у посматраном корпусу скоро да не постоји медијска иницијатива већ је тема сиромаштва наметнута, јер се углавном извештава са псеудодогађаја или се прати активност неког од владајућих политичара. У текстовима се ретко наводи узрок сиромаштва, а готово никад решење тог проблема. За разлику од идеје активације социјално искључених група која се прокламује државним документима, сиромашни и социјално искључени грађани су у медијима представљени као пасивни примаоци, углавном државне помоћи (Дубравка Валић Недељковић и Јелена Клеут Представљање сиромаштва у традиционалними новим медијима. 2012. Нови Сад: Филозофски факултет).

Без обзира штро је од  овог истраживања протекло 12 година резултати се понављају из године у године показују сви медијски мониторинзи Новосадске новинарске школе. Напросто медији  искључују као изворе информација, осим кад је Дан сиромашних или уколико је неки сензационалистички догађај у питању, све оне које немају моћ, а сиромашни су управо групација са најмање утицаја у друштву.

Постоји ли дакле модел боље праксе? Наравно да постоји али за медије преоптерећене извештавањима и истраживањима нагомалиних друштвених, политичких, економских, криминалистичких, корупцијских и каквих све још не проблема ова групација остаје ван сфере интерса осим на данашњи, Међународни дан борбе против сиромаштва. Дакле 17. октобра медији ће их се ипак сетити.

проф. др Дубравка Валић Недељковић

Преузето са сајта Регионалног ЕУ Ресурс центра у Новом Саду