НОВА СТРАТЕГИЈА БОРБЕ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ: ЧЕМУ СЛУЖИ И ЗАШТО НЕ РАДИ?

Израда нове Стратегије за борбу против корупције у Србији мање је плод дуготрајних и брижљивих анализа, а више жеље да се читав посао оконча пре новог Извештаја Европске комисије о напретку Србије. Опис стања у нацрту Стратегије не одражава суштину проблема у овој области, остаје нејасно шта ће бити мењано у антикорупцијским прописима, неадекватно је планирано јачање капацитета државних органа, а циљеви су недовољно амбициозно зацртани, главни су закључци нове прЕУговор брзе реакције.

Србија нема национални антикорупцијски плански документ већ готово пет година. Претходна Антикорупцијска стратегија је готово неприметно истекла 31. децембра 2018. Акциони план за њено спровођење, усвојен крајем августа 2013, у великој мери остао је неостварен или није било могуће несумњиво утврдити који су резултати спроведених активности.

Иако анализе ризика за поједине области (које нису објављене) садрже бројне квалитетне налазе и препоруке, предлози Стратегије и Акционог плана, као крајњи продукти, веома су далеко од тога да пруже целовит одговор на проблеме сузбијања корупције у Србији у овом тренутку.

Коалиција прЕУговор је ову брзу реакцију доставила Министарству правде у оквиру јавне расправе која је окончана 5. септембра. Међу препорукама коалиције прЕУговор издвајамо следеће:

• Националну Стратегију за борбу против корупције треба да усвоји Народна скупштина, а тек би потом Влада Србије, на основу усвојене Стратегије, требало да усвоји коначну верзију Акционог плана.

• Стратегија и Акциони план треба да се баве и оним питањима која су сада изостављена, јер се односе на надлежности органа извршне власти, што подразумева битне допуне постојећих предлога ових аката.

• Стратегија и Акциони план треба да покажу јасно опредељење за отклањање свих до сада познатих мањкавости правног система за борбу против корупције (нпр. недовољна усклађеност, правне празнине, дискреција у примени правила, одсуство анализа резултата примене, штетне измене, нарушавање јединства правног система посебним законима, арбитрарна аутентична тумачења).

• Стратегија и Акциони план треба да предвиде разматрање потребе за допуне Устава Србије.

• Када је реч о репресији корупције, нагласак треба да буде на проактивности, то јест на испитивању свих аргументованих сумњи на корупцију, као и на спони репресије и превенције (отклањање недостатака у систему, који су уочени на основу откривених случајева корупције).

• Кад год су неки проблеми у прописима већ уочени, треба без одлагања почети процес измена и допуна антикорупцијских закона.

• Процес израде анализа које се предвиђају пре измене закона мора бити потпуно отворен за јавност.

• Јачање капацитета државних органа треба планирати пре свега у односу на потребу да одговоре новим задацима и повећају обим својих активности.

• За циљеве Стратегије, као и за поједине активности у Акционом плану, треба одредити амбициозније „метеˮ како би се макар покушало да примена ових планских докумената значајно унапреди стање у области борбе против корупције.

Извор: Коалиција прЕУговор