УПОЗНАЈТЕ ИНИЦИЈАТИВЕ ОРГАНИЗАЦИЈА ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА: Бечејско удружење младих

ЛОКАЛ И МЛАДИ – ИЗВОРИ ПРОМЕНА

Бечејско удружење младих је невладина организација која је основана 2010. године са циљем да одговара на проблеме и потребе младих на локалном нивоу. БУМ се од свог оснивања развио у организацију која је препозната и на националном нивоу у областима којима се бави, а то су: омладинска политика, јавно информисање, јавне финансије, транспарентност и борба против корупције и заштита животне средине. 2012. године БУМ је основао портал mojbecej.rs, онлајн медиј који сада годишње броји око 1,7 милиона посета и најчитанији је локални медиј у општини Бечеј. Разговарали смо са Горданом Адамов, извршном директорком БУМ-а.

_________________________________________________________________________________________________

 На шта си ти поносна?

– Поносна сам првенствено на то што Бечејско удружење младих након свих ових година функционише у складу са вредностима и мисијом са почетка и опстаје упркос различитим факторима који неповољно утичу на локалне организације. БУМ је настао из жеље неколицине младих људи да мењају заједницу у којој живе. Некада сам само учествовала у активностима БУМ-а, пре 10 година, а данас сам ево ту да и ја радим са младима, онако како су некада неки млади тада радили са мном и мојим вршњацима. И поносна сам на то што се није престало и застало упркос изазовима и притисцима, већ су се проналазили нови начини, нова решења, а мотивација и жеља за променом су увек биле ту. Али да није било тих изазова, не бисмо данас имали портал Мој Бечеј, не бисмо успешно имплементирали механизам партципативног буџетирања, не би тај исти механизам постао део најновије Стратегије за младе, не бисмо живели у најтранспарентнијој локалној самоуправи у Србији две године за редом… И још много, много тога.

 Како онда одговорити на чест наратив у јавности да је посао којим се бавиш узалудан и да овде промене нису могуће?

– Једна група младих при БУМ-у је пре пар година у Бечеју имала акцију када су заговарали избацивање пластичних сламчица из кафића и промоцију металних сламчица. Села сам један дан у кафић, наручила пиће и замолила сам конобара, који у том тренутку има 18 година, да ми или да металну сламчицу (које су добили у оквиру наше акције) или да ми донесе пиће без сламчице. Питао ме је зашто и објаснила сам му да се та једна сламчица разлаже и до пет векова, да недељно кроз наш организам прође пластика тежине једне платне картице и видела сам да је био изненађен. Замолио ме је да, ако имам, донесем још тих едукативних флајера које смо у оквиру акције правили и није прошло пет минута – чула сам га како новим гостима за неким другим столом говори: „Да ли сте знали да се та једна сламчица разлаже и до 500 година? Донећу вам металну.” 

То је за мене промена и доказ да су промене и те како могуће. Не очекујемо ми да ћемо преко ноћи променити свет, али ако променимо свест само једне особе или усадимо неку идеју о којој ће неко даље промишљати, учинили смо много. Овај пример је врло лаган, али волим да га користим када чујем да се узалуд трудим и да нећу ништа променити. Наше је да укажемо на проблем, информишемо, едукујемо и понудимо решење. То решење можда није савршено, али јесте почетни корак. И само тако урадили сте много више него што можете и да замислите. 

 Каква је младост у Србији, а какви су млади?

– Младост у Србији је као трка са препрекама на свака два метра – никако да ухватиш залет. Она је неизвесна, конфузна и често запуштена јер јој се не даје довољно на значају, не негује се на време и одраслима је изван фокуса. Млади у Србији данас су, рекла бих, тога много свеснији него пре десет година. Информисани су, самим тим и више скептични, али и жедни пажње. Потребно је много више радити са младима, потребна им је пажња и окружење које ће одговарати на њихове стварне потребе и проблеме. Млади су мотивисани да мењају ствари, али им је за то потребан простор.

 Испричај нам како сте овог лета одлучили да чистите корупцију по Војводини.

– Овог лета укрстили смо две ствари којима се већ дуго БУМ бави: креативни активизам и борба против корупције која је основа за развој организованог криминала. Крајем јула смо реализовали, можда, први тренинг који је био намењен искључиво младима, на тему корупције и организованог криминала у оквиру пројекта „Youth4Legality” који спроводимо уз финансијску подршку Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала (GI TOC). Један од исхода тренинга јесу креативне акције којима млади желе да подигну свест о важности борбе против корупције и организованог криминала у Србији. Млади су испланирали и осмислили музички перформанс у оквиру ког свирамо метлама, кантама и цевима, обучени као радници неког комуналног предузећа, са јасном симболиком да је време да очистимо корупцију. За сада смо имали прилику да посетимо Сомбор и Зрењанин, а ускоро нас могу видети и чути грађани и грађанке Новог Сада и Кикинде. Спремили смо још нека изненађења, такође симболична, помало и духовита, али нека за сада то остане тајна.

Почиње ли промена са локала?

– Само је тако и могућа. Надовезаћу се на претходно питање и рећи да је наша мисија, као локалних организација, да почистимо прво све оно што не ваља ‘испред својих врата’, јер само тако можемо постепено мењати ствари на боље. Радити на локалу је много теже, изазовније, али и сврсисходније. Нажалост, многе општине и градови немају уопште основане организације које раде у интересу заједнице и то је велики проблем. Додатан проблем представља и то што значај локалних организација није довољно препознат, па ће, ако се нешто убрзо не промени, посебно у домену донаторске политике, многе општине и градови остати без активних организација, и тек ће онда бити тешко веровати у промене.

Извор фотографија: Бечејско удружење младих

Преузето са сајта: Регионални ЕУ Ресусрс центар за Војводину