Друштвене мреже: ко смо ми и шта желимо од њих

Најгледанији видеи на Тиктоку крајем прошле године, према истраживању Кровне организације младих Србије, били су они у којима је припремана храна или су презентовани рецепти из традицоналне домаће кухиње на енглеском језику и на сатичиран начин. Мени је то довољан аргумент да тврдим да млади:

а) не беже од традиционалних вредности уколико су оне данас здраве и сврсисходне 

и, важније за овај текст,

б) да на новим платформама још како има простора за креативност и да ће она бити награђена – лајковима, шеровима, сејвовима.

Можда се из овог увода може закључити да сам технооптимисткиња, мада бих се ја више, ако се већ мора, декларисала као технореалисткиња. Чињеница је да смо са настанком интернета, па онда и друштвених мрежа, наишли на низ изазова, што они безбедносних када је реч о приватности података, сајбер криминалу и сл. што оних практичних – све што смо до сада радили аналогно, морамо инстант преселити у дигитални свет и правити се као да је све то исто – само нова форма – али сем суштине, мало тога је остало исто.

Изазови су се, тако, нашли и пред активистима и организацијама цивилног друштва, које су своје активности са улица и трибина морали преселити у неки виртуелни простор и уверити људе да је то што раде баш кул и да треба да нас посете и у офлајн свету. Надаље, изазов је данас и издвојити се у мору садржаја, а истовремено прилагодити садржаји толиком броју нових, различитих форми и платформи.

Нова друштвена мрежа Тредс (Treads) за мање од недељу дана од свог настанка освојила је преко сто милиона корисника . И ту, поред поновног изазова како се издвојити у мору налога, долазимо до новог – коме се, како, где обраћамо. О изазову праћења вести и информација, раздвајању битног од небитног, тачног од истинитог, или генерално, бивања информисаним, поменућу само један податак и даљу дискусију оставити за неки наредни текст. Наиме, према извештају Ројтерсовог института , људи све више имају навику да избегавају праћење вести. Медији, немојте се забринути, још увек има нас „news junkies”, или зависника од вести, али ипак се запитајте како да, надаље, приволимо читаоце да се информишу и буду у току са актуелностима које им утичу на живот и одлуке.

Но, да сада не бисте помислили да сам технофоб, враћам се позитивним странама нових медија. Баш због тога што организације морају активности да изместе, макар привремено, са улица на друштвене мреже, истовремено је то и значајан бенефит. Ако се сетите да је само Тредс у првих недељу дана постојања окупио преко сто милиона људи на платформи, не морамо ни да говоримо о бројкама за Фејсбук, као мрежи која и даље броји највећи број корисника иако број нових стагнира, Инстаграм или Тикток, као најбрже растећој платформи – биће јасно колико су друштвене мреже шири и већи простор од било које улице у било ком граду. (Што не значи да више не треба да будемо на улици и међу грађанима, напротив!)

_________________________________________________________________________________________________

Баш због тога, ми смо током првог циклуса тренинга о друштвеним мрежама у оквиру ЕУ ресурс центар пројекта говорили и о изазовима и о бенефитима нових платформи, и о начинима на које их можемо користити. Поред техничких ствари које смо обрађивали – као што су формати садржаја на различитим друштвеним мрежама, плаћено оглашавање, продукција садржаја, прављење визуала, снимање и монтажа видеа, софтвери и алати на интернету који нам олакашавају дигитални живот итд. итд., бавили смо се и питањима ко смо ми као организација, шта желимо од друштвених мрежа, шта желимо од добијемо публике, и, пре тога, шта желимо да јој понудимо. 

СТРАТЕГИЈА И ВИЗИЈА ПРЕ САДРЖАЈА

Иако се неретко први кораци прескачу, и пре било каквог плана, креће у израду садржаја за мреже, понекад је од круцијалне важности направити стратегију и имати јасну визију. Током тренинга пролазили смо детаљно кроз питања какав утисак желимо да оставимо у јавности на друштвеним мрежама, шта нам је циљ и мотив, у каквом тону желимо да комуницирамо и са ким, уопште, желимо да комуницирамо, које платформе користимо за коју сврху и како на свакој од њих преносимо поруке. Пре свега тога, подсетили смо се, или смо научили, и неке основе новинарства које је неодвојиво од друштвених мреже. Мреже можемо или не морамо сматрати медијима, али на њима, де факто, преносимо поруке и информације, што чинимо и у традиционалним медијима. Вест је вест где год била објављена, па није згорег знати како она настаје, шта треба да садржи, а шта не треба. Кључни алат за то била нам је и медијска писменост, те смо се осврнули и на наше навике у нашем медијском и дигиталном окружењу, како бисмо боље разумели и потребе и захтеве публике.

Будући да знање није знање ако нема праксе, све о чему смо говорили, успешно смо испраили и практичним задацима – правили смо објаве, осмишљавали текстове, истраживали могућности које нуде платформе за визуализацију података као што је Канва (Canva).

Вратићу се на сам почетак да бих дала закључак. И поред мора најразличитијег садржаја, на друштвеним мрежама и даље постоји толико простора за креативност и нове идеје. Зато су нам ови тренинзи послужили да сви заједно дођемо до тих идеја, да инспиришемо једни друге како да конкретне активностима којима се организације, које су учествовале на тренинзима баве, представимо на друштвеним мрежама, и још важније како да испунимо циљеве које имамо било да је у питању креирање и проширивање заједнице, подизање свест јавности о важности неке теме или информисање о актуелним дешавањима из области којом се бавимо.

Да не бисмо само бесплатно радили за технолошке гиганте као што су Мета или Гугл нудећи им и своје податке, време и ресурсе, један од мојих циљева током ових тренинга био је да ствар мало окренемо и у своју корист. То значи да научимо како да корисмо нове технологије и нове медије како бисмо изградили онлајн заједницу, коју затим само оснажујемо и активностима у офлајн простору. Да ли сам испунила овај циљ, питајте учеснике.

Ауторка текста: Дарија Стјепић

- координаторка пројеката у Новосадској новинарској школи, у којој је ангажована од 2018. година када је, испрва, радила као фектчекерка на порталу FakeNews Трагач. Сад се у овој организацији бави медијском писменошћу и истраживањима која имају за циљ професионализацију медијске сфере. Води друштвене мреже ННШ-а, као и Тикток налог портала FakeNews Трагач.