Овај пројекат финансира Европска унија
Овај пројекат финансира Европска унија

БЛОГ

15.08.2023.

Шта доноси нова национална Стратегија безбедности саобраћаја на путевима Србије

Саобраћајне незгоде нису случајност, већ су оне последица нашег нерада и системских грешака, о чему говоре и поражавајући резултати Стратегије безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије (2015-2020) – имамо 730 више погинулих и 5.122 више особа са тешким телесним повредама у односу на задати циљ. Такође, да су циљеви испуљени, у саобраћајним незгодама током анализираног периода на територији Републике Србије погинуло би 47 деце мање, да су реализовани прокламовани циљеви. Томе треба додати и да укупни друштвено-економски трошкови саобраћајних незгода у 2019. години износе 4,1 милијарде евра.

У тренутку када констатујемо да је безбедност саобраћаја, као тема, изгубила своје место на листи приоритета у нашој земљи, представљени су нова Стратегија безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије (2023-2030) и Акциони план безбедности саобраћаја 2023-2025.

Општи циљ нове Стратегије је да се преполови смртност у односу на 2019. годину и да ниједно дете не изгуби живот у саобраћајним незгодама. (У саобраћајним незгодама 2019. изгубљено је 534 живота, а циљ је да до 2030. имамо двоструко мање.)

Стратегијом су дефинисане амбиција, мисија и визија које треба остварити до 2030. године.
Амбиција: да Република Србија буде међу десет најбезбеднијих земаља Европе.
Мисија: Систем безбедности друмског саобраћаја који омугућава безбедан приступ и одрживу мобилност свих учесника у саобраћају.
Визија: Друмски саобраћај без погинулих и тешко повређених.

Стратегија обухвата различите врсте циљева за различите области, који су подељени по стубовима: управљање системом безбедности саобраћаја; безбедни путеви, безбедна возила, безбедни учесници у саобраћају и деловање након саобраћајне незгоде.

_________________________________________________________________________________________________

У Стратегији су дефинисани и посебни циљеви како би се унапредило постојеће стање:

  • Функционалан систем безбедности саобраћаја у коме су институције и појединци посвећени остваривању циљева и успешно сарађују и усаглашено делују.
  • Најмање 75% путовања реализује се на путевима високих стандарда безбедности саобраћаја.
  • Просечна старост путничких и комерцијалних моторних возила испод 14 година.
  • Култура учешћа у саобраћају на нивоу најразвијенијих земаља Европе, према ставовима и понашању учесника у саобраћају.
  • Систем спасавања и збрињавања који максимизира могућност преживљавања и успешност медицинског опоравка повређених у саобраћајним незгодама.

_________________________________________________________________________________________________

Такође, дефинисани су и задаци на којима морамо да радимо:

  • управљања мобилношћу у корист одрживе безбедности саобраћаја
  • унапређења система безбедности саобраћаја
  • унапређења најважнијих ставова о ризицима у саобраћају
  • унапређења индикатора перформанси система безбедности саобраћаја
  • смањивања страдања у саобраћају
  • смањивања укупних друштвено-економских последица саобраћајних незгода

_________________________________________________________________________________________________

Треба да будемо искрени и рећи да још нисмо поставили и пројектовали одрживи систем безбедности саобраћаја – а то не може да урадити појединац, нити појединачне институције. Неопходно је стално унапређивати сарадњу свих субјеката, а посебно Владе Србије, ресорних министарстава, локалних власти, локалних самоуправа, државних институција, академских институција, приватног сектора, цивилног друштва, медија, жртава у саобраћају и њихових породица итд.

Ако безбедност саобраћаја, као тему, поставимо на нашој листи приоритета и ако се системски посветимо оставаривању циљева и задатака дефинисаних Стратегијом, до 2030. године спасићемо 1,314 живота, 8,132 теже повређених лица и 68 дечјих живота. За реализацију предложених мера из Акционог плана безбедности саобраћаја (2023-2025) потребно је око 83 милиона евра.

Оно што се намеће као проблем и улива сумњу у остваривање циљева Стратегије, јесте то што наши доносиоци одлука и креатори система, приликом саобраћајног планирања, избегавају да уваже да је улица основни архитектонски простор града и да није намењена само за кретање моторних возила. Те нам је стога у нашим локалним самоуправама потребна примена Хуманог инжењеринга, концепта који захтева другачији приступ у решавању проблема и другачије обликовање саобраћајног простора, уз примену иновативних, практичних и једноставних решања која би задовољила све учеснике у саобраћају. Другим речима, уређењем града треба се фокусирати на човека и стварним захтевима и потребама које имају рањиви учесници у саобраћају.

Нама су данас потребни људи који би били посвећени безбедности саобраћаја.  Потребна нам је револуција идеја, пројеката и иновативних решења у области саобраћаја, давање шансе младим и стручним људима који нису спремни на компромис и корупцију и чије знање и диплома нису упитни.

 

Аутор: Игор Велић, мастер инж. саобраћаја

* заступа и активно промовише савремен концепт одговорности за стање безбедности саобраћаја - уместо само правне одговорности, неопходно је причати о стручној, моралној и политичкој одговорности; уместо приче само о одговорности учесника незгоде, требало би више причати о одговорности креатора Система.

 

Преузето са сајта Експертског ЕУ Ресурс центра у Бору