ЛФН: Ми смо посредник у остваривању идеја суграђана, иницијативе мењају Ниш на боље

Визија Локалне фондације Ниш је град у ком грађани развијају своје таленте и интересовања у безбедном и уређеном јавном простору, испуњеном великим бројем културних и спортских садржаја. Да би ова визија постала стварност потребно је учешће великог броја суграђана. Колико је тешко мотивисати људе да се укључе у пројекте који наш град чине бољим, а комшије повезанијим и проактивнијим?

Локална фондација Ниш (ЛФН) као развојна фондација, види град пун активних људи који се питају, окупљају, друже и заједно уређују свој комшилук. Један од основних принципа ЛФН јесте да она не постоји без проактивних суграђана који на неки начин желе да улепшају и уреде град тако да свакоме буде по мери. Ми смо ту да пружимо подрстрек, подршку и будемо посредник у остваривању идеја суграђана, било да је то уређење међублоковског простора, отварање уличне галерије или осликавање мурала на згради. Све активности конципирамо тако да је учешће наших суграђана најважније. Од прикупљања средстава за породилиште у Нишу, куповине Житопекових погачица да бисмо прикупили новац за реновирање два спортска терена, ангажовања заједнице и донација за израду мурала нишком новинару Милораду Додеровићу, до позивања суграђана да уреде свој комшилук, учествују у процесима доношења одлука и кажу отворено шта је то што би они мењали. Кроз пројекат ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији, уз подршку Европске уније, добили смо прилику да окупимо суграђане који живе у зградама, да отворено причамо о проблемима и могућим решењима, а да на крају заједно са надлежним институцијама дођемо до решења које иде у прилог свима.

Фондација подржава различите локалне иницијативе, било да се баве образовањем, подршком уметницима и култури, развојем спорта и уређењем јавних просторија. За коју од ових области су грађани Ниша најзаинтересованији?

Иако је то за нас било помало неочекивано, највише идеја нам је пристизало из области уређења јавних простора, а након тога из области културе и спорта. Подржали смо неколико стамбених заједница да уреде простор испред својих зграда, поставе мобилијаре за децу, клупице, љуљашке, посаде нове саднице биљака. Кроз сваки Конкурс имамо прилику да видимо шта је то Нишлијама потребно и да покушамо на најбољи могући начин да им пружимо подршку. Најсветлије тачке за нас су можда идеје пристигле из сеоских средина за уређење домова културе и простора који окупљају заједницу. Удружење жена „Етно чаролија“ активирало се у Првој Кутини, за шта су касније награђене признањем УСАИД-а „Покретачи промена“. Наравно, ту је и „Улична галерија Мезанин“ која је наставила да ради и након наше подршке, регистровала се и сада даље планира како да се развија. Они већ скоро три године константно организују изложбе на отвореном у Балканској улици и тако подржавају афирмацију алтернативне уметности. Незаобилазни су и мурали, у Милојевој улици у Јагодин мали, за који је неформална група „Спеак уп“ добила годишњу награду Фондације Јелена Шантић за активизам у заједници. Подржали смо осликавање мурала посвећеном белим родама у селу Доњем Међурову, као и онај у част Челику код Црвеног певца, који је постао ново место окупљања у граду – Хајде да се нађемо код Челика. Поносни смо што је подршку добила и Дедина гаража која ради на повезивању наших најмлађих суграђана и природе. Кроз само неколико примера видимо најразличитије креативне идеје, али су све подједнако значајне за заједницу, зато размислите о томе шта вам је потребно у комшилуку, граду и спремите се за јесен када је у плану нови конкурс.

Тренутно је у реализацији пројекат Комшије за бољу заједницу. Колико је пријављених он окупио и да ли се и у будућности планирају сличне активности?

Кроз пројекат Комшије за бољу заједницу желимо да заједно са грађанима предложимо надлежним институцијама промене локалне стамбене политике које ће утицати на то да стамбене заједнице имају већу подршку. На овај начин ћемо показати да заједничким снагама свих нас можемо да утичемо на квалитет живота у Нишу, те да грађани, доносиоци одлука и цивилно друштво заједно раде на решавању проблема заједнице. Како би из овог процеса проистекао сет мера, документ са потенцијалним решењима питања стамбене политике, ЛФН прикупља константно информације о проблемима и могућим решењима, а нарочито кроз јавне догађаје попут јавне дебате, фокус групе и јавни Конкурс за подршку стамбеним заједницама. Овај Конкурс је „круна“ досадашњег рада у оквиру ког желимо да покажемо грађанима, али и локалној самоуправи, да је могуће да се са мало новца и активирања заједнице направе велики кораци. На крају, идеје које су пристигле показују шта је то потребно стамбеним заједницама, а да се тиче малих промена које ће допринети бољем квалитету живота. Овај Конкурс је још један начин да активирамо суграђане и подстакнемо их да се окупе, друже и размишљају о решавању проблема у комшилуку.

Недавно сте у Нишу учествовали на конференцији Мове.Линк.Енгаге – Корак ближе ка снажнијем цивилном друштву, у организацији ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији којим координира Београдска отворена школа. Том приликом са осталим учесницима сте поделили своје виђење окружења за развој цивилног друштва и показали успешне примере из своје праксе. На које начине је, према вашем искуству и мишљењу, могуће јачати капацитете цивилног друштва на локалном нивоу?

Конференција коју је ЕУ Ресурс центар организовао у Нишу је изузетно значајна јер је на једном месту окупила све важне актере. Повезивање учесника и размена важних информација на оваквим окупљањима помаже да боље разумемо чиме се заправо баве и друге организације, шта су позитивни, а шта мање позитивни примери. Програми које Београдска отворена школа реализује дају могућност великом броју организација у Србији да „расту“ и окупљају заједницу, што је посебно важно.

На конференцији смо послали поруку како верујемо да је кључ даљег развоја цивилног друштва да будемо константно на терену. Наше искуство показује да све креће са локалног нивоа и да ако довољно будете са људима, разумете које су њихове потребе, а са друге стране им пружате менторску и финансијску подршку, тако их охрабрујете, цео цивилни сектор ће бити јачи. Постоји интересовање грађана да се укључе у рад цивилног сектора, буду део неких догађаја, дешавања, едукација, да нешто сами ураде или покрену и према нашим проценама, то је потребно „заливати“ јер само заједно можемо да будемо јачи и на локалном, али и на националном нивоу. Као посебно важно увек истичемо да организације не смеју да забораве зашто уопште постоје. Многе организације су се удаљиле од људи и баве се стварима које грађани не разумеју. Све што радимо је са грађанима и због грађана, а не због тога да бисмо седели у канцеларијама и правили велике планове и доносили стратешке одлуке које нико у заједници не разуме.

Јеленa Станојевић, ПР Фондације

фото: Саша Ђорђевић

Извор: Јужне вести