ЦБАМ: СРПСКА ПРИВРЕДА ПРЕД ИЗАЗОВОМ КЛИМАТСКИХ РЕГУЛАТИВА

Европска унија је у последње две деценије постепено смањивала своје емисије гасова са ефектом стаклене баште (GHG), захваљујући строгим климатским политикама. Међутим, емисије GHG повезане са увозом робе у ЕУ константно расту. Феномен који се појављује услед неусклађености амбиција климатских политика ЕУ и њених трговинских партнера се назива измештање угљеника. Европске компаније могу просто донети одлуку да преселе своју производњу у друге земље ван ЕУ у којима не морају плаћати цену за штетне емисије. Имајући у виду напоре ЕУ да оствари замисли Европског зеленог договора који налаже да Европа буде климатски неутрални континент до 2050. године, доноси се нови климатски пропис чија је сврха да мотивише трговинске партнере ЕУ да предузму кораке ка смањењу зависности од фосилних горива

Уредба о успостављању механизма за регулисање прекограничних емисија угљеника, односно ЦБАМ (CBAM - Carbon Border Adjustment Mechanism), усвојена је у мају 2023. године од стране Европског парламента. Његова сврха је опорезивање робе која је произведена ван, а увози се на територију држава ЕУ и то уколико таква роба долази из енергетски интензивних индустрија. Постулат на ком је ЦБАМ развијен је да се све емисије које изазивају ефекат стаклене баште третирају на исти начин, без обзира да ли долазе из земаља Уније или из других држава. То значи да истоветно опорезивање емисија увозних производа али и робе произведене на територији Европске уније, омогућава фер конкуренцију на тржишту.

Уредбом о ЦБАМ примени су обухваћене емисије угљен-диоксида и по потреби емисије азотових оксида (доминантне у сектору транспорта). Уредбом се дефинише и делокруг овог механизма на производе индустрија гвожђа и челика, цемента, алуминијума, водоника и ђубрива, као и на електричну енергију. Дакле, подручје примене ЦБАМ су производи из ових индустрија, када се наведени производи увозе на царинско подручје ЕУ.

Прелазна фаза ЦБАМ почела је 1. октобра 2023. године. Ова фаза ће трајати три године и служиће као период прилагођавања земаља на ЦБАМ и његове одредбе. Од 2026. године почиње пуна примена, када ће емисије почети да се опорезују по истим ценама као на територији Европске уније. Примена Механизма за регулисање прекограничних емисија угљеника значајно ће утицати на извоз Републике Србије, нарочито у гранама индустрије са високим емисијама GHG, услед трошкова који ће погодити увознике у ЕУ, а самим тим и српске компаније јер ће њихови производи постати мање пожељни.

Београдска отворена школа у оквиру пројекта "Заједно за животну средину" који подржава Америчка агенција за међународни развој USAID, израдила је публикацију “CBAM - Porez na ugljenik; Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji”, чија је сврха да предочи утицај овог комплексног механизма. На страницама публикације можете пронаћи историјат климатских политика које су довеле до креирања овог климатског алата, детаљно појашњење како функционише у пракси, као и позив главним актерима у држави из области права и економије на успостављање адекватних института који ће омогућити што безболније прилагођавање на ЦБАМ.

Публикација је доступна на овом линку, тј. на сајту zazivotnusredinu.bos.rs.