Партнери Србија одржали састанак са представницима међународне иницијативе Партнерства за отворену управу 14.07.2026, и упутили молбу да се преиспита начин учешћа Србије у овој иницијативи.
Завршен је процес ревизије Акционог плана Партнерства за отворену управу за период 2023 - 2027, усвајањем Акционог плана од стране Владе Србије 06.07.2026.
Организација Партнери Србија предводила је заговарачке напоре цивилног друштва за унапређење Акционог плана слањем предлога за допуну постојећих и увођење нових активности. Неформална група организација укупно је израдила 16 нових предлога од којих је 4 прихваћено.
Позитивно је, што је прихваћен предлог да се целокупан процес покретања народне иницијативе дигитализује- тако да обухвата и електронско подношење предлога за народну иницијативу (што ће бити имплементирано до краја 2027) и прикупљање потписа електронским путем преко Портала е - Управе. Поред тога, прихваћен је и предлог за измену прописа којим би требало да се унапреди учешће грађана у доношењу одлука кроз јавне расправе и јавне консултације.
Ипак, пропуштена је прилика да се током процеса ревизије Акционог плана отклоне кључни проблеми у планирању и спровођењу АП. Партнери Србија упозоравају да досадашње искуство са четворогодишњим Акционим планом Србије указује на озбиљне изазове, како у погледу спровођења преузетих обавеза, тако и у погледу квалитета процеса ревизије који је управо спроведен.
Уместо реформи – продужетак рокова
Садашњи Акциони план Партнерства за отворену управу усвојен је као први четворогодишњи акциони план у Србији. Иако дужи период спровођења у теорији оставља више простора за амбициозније реформе, у пракси се показало све супротно. Дужи рок спровођења довео до одлагања реформи. Значајан број активности није реализован током прве две године циклуса, већ је њихово спровођење практично одложено за крај 2027. године.
Анализа спровођења Акционог плана коју су израдили Партнери Србија, заједно са другим организацијама цивилног друштва, показује да су обавезе техничке природе - нарочито оне које се односе на објављивање већ постојећих информација или дигитализацију и обједињавање доступних података углавном успешније напредовале. Насупрот томе, обавезе које захтевају доношење политичких одлука, измене прописа, институционалне реформе или
промене у административној пракси значајно касне, сужене су по обиму и смањена им је амбициозност још у фази израде Акционог плана.
Недовољна политичка посвећеност као сталан проблем
Током читавог периода спровођења, као понављајући проблем издваја се недостатак политичке посвећености и приоритизације реформи отворене управе. Неколико обавеза са трансформативним потенцијалом није напредовало очекиваном динамиком, упркос њиховом значају за транспарентност, одговорност и учешће грађана. Објашњење да су на спровођење утицали политички процеси попут формирања нове Владе Србије (2025), према оцени организација цивилног друштва, не може у потпуности оправдати кашњења, с обзиром на то да су надлежне институције и административне структуре током овог циклуса Акционог плана (2023-2027) остале у великој мери непромењене.
Сарадња у фази спровођења и даље слаба
Додатна забринутост односи се на функционисање принципа заједничког креирања политика након усвајања Акционог плана. Иако организације цивилног друштва учествују у Радној групи за спровођење Акционог плана, комуникација и сарадња са институцијама остаје ограничена. Надлежне институције не обавештавају систематски чланове Радне групе из реда цивилног сектора о напретку, изазовима или могућим препрекама у спровођењу појединачних обавеза. Иако Министарство државне управе и локалне самоуправе организује периодичне састанке Радне групе на којима се представљају информације о напретку и извештаји о самопроцени, овакав формат не
обезбеђује континуирано и суштинско укључивање представника цивилног друштва.
Од 16 предлога цивилног друштва прихваћена само четири
Текући процес ревизије представљао је важну прилику да се отклоне проблеми у имплементацији и ојача амбиција Акционог плана. Организације цивилног друштва доставиле су сет препорука усмерених на унапређење постојећих обавеза/ активности, као и предлоге нових.
Прихваћене су четири од укупно 16 препорука које је доставило цивилно друштво, док је већина преосталих препорука одбијена. У два случаја, надлежни органи су као образложење навели да се сличне активности већ спроводе
ван оквира Акционог плана.
Ревизија углавном само продужила рокове
Иако су остварена одређена побољшања, активности са којима се касни једноставно су продужене до краја 2027. године, без икаквих гаранција да ће активности и у продуженом року заправо бити спроведене.
Партнери Србија истичу забринутост да процес ревизије прети да постане пре свега механизам за продужавање рокова, уместо да представља стварну прилику за унапређење квалитета, амбиције и ефикасности Акционог плана. Ревизија Акционог плана би требало да служи као алат за превазилажење препрека у спровођењу, увођење амбициознијих активности и обезбеђивање да акциони планови остану смислени покретачи реформи.
Одбијени предлози: транспарентности рада и власништва у медијима, локални референдум, бука, заштита животне средине
Организације цивилног друштва указују да је одбијен и низ предложених нових обавеза, укључујући:
- унапређење правног оквира за грађанске иницијативе и локалне референдуме;
- успостављање националне платформе за праћење буке у животној средини;
- унапређење постојећег Система за праћење суфинансирања медијских пројеката (развијеног у оквиру садашњег Акционог плана – Обавеза 9), за који су медијске организације тражиле побољшање функционалности и увођење додатних типова података ради обезбеђивања суштинске транспарентности у овој области;
- предлог да се регистри медија у Србији обједине у један регистар, по угледу на праксу ЕУ и у складу са Европским актом о слободи медија (ЕМФА).
Закључак: потребно преиспитати модалит учешћа Србије и начин креирања акционих планова, јер процес ревизије није довео до суштинског унапређења амбиције, обима или механизама за спровођења Акционог плана. Ревизија је у највећој мери задржала постојећу структуру Акционог плана, уз продужавање рокова за већину активности са којима се касни. У том смислу, Партнери Србија оцењују да је ревизија пропуштена прилика да се међународна иницијатива Партнерства за отворену управу искористи за унапређење јавне управе, смањене корупције и побољшање услуга за грађане.
Имајући у виду искуство из текућег циклуса Акционог плана, Партнери Србија сматрају да би требало преиспитати могућност да Србија и даље спроводи четворогодишње ПОУ акционе планове. У садашњим околностима, у којима су продужени рокови спровођења допринели одлагању, а не убрзању реформи, краћи циклус Акционог плана, уз јаче механизме праћења и одговорности, могао би бити примеренији начин да се обезбеди стваран напредак и спрече даља кашњења у спровођењу.
Због свега наведеног Партнери Србија иницирали су састанак са представницима међународне иницијативе Партнерства за отворену управу, који је одржан 14.07.2026, и упутили молбу да се преиспита начин учешћа Србије у овој иницијативи.
