Локалне самоуправе у Србији подршку пољопривреди и даље најчешће усмеравају на улагања у физичку имовину газдинстава, док су мере за очување земљишта, воде, биодиверзитета и одрживу производњу знатно мање заступљене. То показују анализе програма подршке у Мионици, Рековцу и Пожаревцу, израђене у оквиру пројекта „Зелени компас: Учешће грађана у обликовању агроеколошких политика у руралним општинама Србије“.
Истраживање Центра за одрживу пољопривреду и рурални развој указује да је потребно постепено напустити модел подршке заснован готово искључиво на набавци опреме и улагањима, и увести више мера које истовремено унапређују производњу и штите природне ресурсе.
За Пожаревац је препоручено повећање подршке за објекте за третман стајњака и отпадних вода, као и за ефикасније системе наводњавања. Предлаже се и да мера одрживог коришћења земљишта добије јасне обавезе корисника, попут покровних усева на најмање 30 одсто површина, плодореда и рационалније примене ђубрива.
У Мионици постоје добри услови да органска производња постане један од главних инструмената локалне зелене транзиције. Подршку не би требало ограничити само на сертификацију, већ је проширити на органске инпуте, компензациона плаћања, прераду и повезивање са руралним туризмом и концептом Биодистрикта Колубара.
За Рековац, који има развијено воћарство и виноградарство, али ограничене буџетске капацитете, препоручује се мањи број једноставних мера. Међу њима је пилот-подршка за одржавање травног покривача у воћњацима и виноградима, која би смањила ерозију, сачувала влагу и побољшала квалитет земљишта. Таква мера представљала би и припрему произвођача за захтевније стандарде ИПАРД програма.
Анализе закључују да даљи развој пољопривреде није могућ без очувања ресурса на којима се производња заснива. Јасно дефинисане еколошке обавезе и јачање локалних административних капацитета кључни су за ефикасније коришћење јавних средстава и одрживост руралних подручја.
Анализе и препоруке можете погледати на овом линку.
