У оквиру пројекта „Унапређење јавног здравља – фортификација брашна фолном киселином у циљу превенције“ који спроводи удружење „Хидроцефалус и спина бифида асоцијација Србије“ (ХИСБАС) , на Фармацеутском факултету у Београду одржано је стручно предавање посвећено значају уноса фолне киселине за репродуктивно здравље. Пројекат је подржан од стране ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији, који реализује Београдска отворена школа уз подршку Европске уније.
Пред пуним амфитеатром, проф. др Светлана Врзић са Медицинског факултета Универзитета у Београду истакла је значај фолне киселине за правилан развој плода, као и њен утицај на здравље мајке и детета. Посебан акценат стављен је на последице недовољног уноса овог витамина, укључујући урођене аномалије попут спине бифиде и хидроцефалуса, као и на могућности њихове ране дијагностике.
Како је наглашено, недостатак фолне киселине представља главни узрок дефеката неуралне цеви, али се ови поремећаји у великој мери могу спречити благовременим и адекватним уносом овог витамина пре и током ране трудноће.
О улози фолата у организму говорила је доц. др Андријана Милошевић Георгијев, нагласивши њихов значај у стварању црвених крвних зрнаца, као и у синтези и поправци ДНК. Она је истакла да адекватан унос фолне киселине у раној трудноћи значајно смањује ризик од оштећења мозга и кичмене мождине код плода.
Проф. др Бојана Видовић осврнула се на потенцијалне ризике и контроверзе у вези са фортификацијом брашна, објаснивши да је фолна киселина синтетички облик витамина Б9 који се у организму мора претворити у активну форму. Посебно је указала на улогу MTHFR гена, чије варијације код дела популације могу успорити овај процес, али не и онемогућити метаболизам фолне киселине.
Према проценама, између 30 и 40 одсто људи има блаже варијације овог гена, док код 10 до 15 одсто постоји израженије смањење активности ензима. Ипак, наглашено је да су количине фолне киселине које се додају у брашно строго контролисане, те се ова мера, која се већ деценијама примењује у бројним земљама, сматра безбедном и ефикасном у превенцији урођених мана.
Др Александра Ћирковић са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду представила је практичне аспекте фортификације брашна, истичући да ова мера представља једноставан, економичан и делотворан начин за побољшање уноса микронутријената у популацији.
Предавање је изазвало велико интересовање студената, потврђујући значај едукације будућих здравствених радника о превентивним мерама у области јавног здравља.
