У Рековцу је у оквиру пројекта „Зелени компас“ одржана јавна дебата о томе како локалне аграрне политике могу више да подрже одрживу и агроеколошку пољопривреду. У фокусу су били предлози за заштиту земљишта, воде и биодиверзитета, као и потреба да се локалне мере боље ускладе са стварним потребама села и европским правцима развоја.
Агроеколошке мере све више долазе у фокус као важан део будућих локалних аграрних политика, посебно у срединама које развој пољопривреде везују за очување земљишта, воде и биодиверзитета. У том контексту, у Рековцу је 24. марта одржана јавна дебата о агроеколошким мерама у локалним аграрним политикама, у оквиру пројекта „Зелени компас: Учешће грађана у обликовању агроеколошких политика у руралним општинама Србије“, који спроводи Центар за одрживу пољопривреду и рурални развој.
На скупу су учествовали представници општине, Удружења Млади пољопривредници Србије, пољопривредници, винари, професори и ученици Пољопривредне школе, који су разговарали о томе како локалне мере подршке могу боље да одговоре на потребе села, заштиту природних ресурса и одрживи развој пољопривреде.
Дебата у Рековцу била је трећа у низу активности у оквиру пројекта „Зелени компас“, који се спроводи у Рековцу, Пожаревцу и Мионици са циљем да ојача учешће грађана и пољопривредника у креирању и спровођењу агроеколошких политика у руралним срединама Србије. У оквиру пројекта у свакој од три општине биће анализиране локалне аграрне политике, уз идентификацију потреба, недостатака и потенцијала за развој агроеколошких мера. На основу тих анализа и јавних дебата биће формулисане препоруке за унапређење локалних буџета и планова руралног развоја.
Једна од кључних порука са скупа у Рековцу јесте да локална аграрна политика мора да изађе из оквира досадашње доминантне подршке набавци механизације и да више простора посвети мерама које доприносе заштити земљишта, воде, биодиверзитета и укупном квалитету живота на селу.
Консултант и модератор дебате Слободан Живановић указао је да се у локалним програмима подршке из године у годину углавном понављају исте мере, док се агроеколошки приступ и рурални развој још недовољно препознају. Како је оценио, иако су буџетске могућности општине Рековац ограничене, расположива средства могу се усмерити тако да више допринесу одрживом управљању ресурсима и дугорочној отпорности пољопривреде.
Током дебате отворено је и питање усклађивања домаће аграрне политике са европским стандардима. Учесницима су представљене промене које се односе на агроеколошко-климатске мере, укључујући активности попут плодореда, затрављивања међуредног простора у воћњацима и виноградима, успостављања поленаторских трака, као и одрживог управљања ливадама и пашњацима.
Посебна пажња посвећена је и проблемима везаним за воду и бунаре, који су препознати као важно локално питање и тема која захтева додатне разговоре и укључивање надлежних институција.
Закључено је да Рековац, имајући у виду значај воћарства, виноградарства и очувања природних ресурса, има добру основу да кроз будуће локалне политике јаче подржи одрживе моделе пољопривредног развоја. Препоруке настале на овој дебати требало би да допринесу томе да локалне аграрне политике буду више усклађене са стварним потребама грађана и пољопривредника.
