У Мионици је у оквиру пројекта „Зелени компас“ одржана јавна дебата о томе како локалне аграрне политике могу више да подрже агроеколошке мере. У фокусу су били искуство Биодистрикта Колубара, подршка органској производњи и предлози за увођење нових одрживих мера у локалне буџете.
Центар за одрживу пољопривреду и рурални развој организовао је 3. марта у Мионици јавну дебату „Зелени компас: Учешће грађана у обликовању агроеколошких политика у руралним општинама Србије“, која је окупила представнике локалне самоуправе, саветодавне службе, пољопривреднике и органске произвођаче окупљене у Биодистрикту Колубара, првом биодистрикту у Србији.
Посебан тон скупу дало је управо присуство чланова Биодистрикта Колубара, модела који у овом делу Србије повезује пољопривреду, туризам и екологију и промовише одрживе праксе на локалном нивоу. Њихова искуства била су у средишту разговора о томе како постојеће локалне мере подршке могу да се унапреде и прошире у правцу агроекологије.
Испред општине Мионица дебати је присуствовао Драган Ђошић, члан општинског већа задужен за пољопривреду, који је истакао да су буџетски оквири ограничени, али да постоји спремност да се кроз дијалог сагледа како постојећи програми могу бити допуњени новим агроеколошким мерама.
У расправи је учествовао и Оливер Алексић, члан Управног одбора Удружења Млади пољопривредници Србије, партнера на пројекту ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији. Он је похвалио праксу општине Мионица, која годишње издваја око 10 милиона динара за подстицаје у пољопривреди, од чега су два милиона намењена органским произвођачима. Према његовим речима, управо таква локална подршка даје додатну снагу људима окупљеним око биодистрикта.
Учесници су се сагласили да је наредни корак усмеравање дела постојећих средстава и ка другим агроеколошким мерама. Модератор скупа, консултант Слободан Живановић, издвојио је неколико пракси које би могле да буду подржане кроз локалне програме. Међу њима су увођење покровних усева и међуредног затрављивања, који помажу очувању влаге у земљишту и смањењу ерозије, као и субвенционисање цветних појасева и одржавања пашњака, што доприноси пчеларству, биодиверзитету и отпорнијем пољопривредном пејзажу.
Током дебате поменута је и могућност увођења посебних „стартап“ пакета за младе пољопривреднике који желе да на својим газдинствима примењују принципе биодистрикта, што је препознато као важан корак за генерацијску обнову села.
Говорећи о ширем контексту, Алексић је оценио да пројекат „Зелени компас“ долази у правом тренутку, јер се о агроеколошким мерама све више говори и на националном нивоу. Како је навео, држава се припрема за њихово увођење кроз ИПАРД програм, а искуства са терена могу бити важна и за Министарство пољопривреде и за локалне самоуправе.
Закључено је да Мионица, захваљујући искуству Биодистрикта Колубара и подршци локалне заједнице, има добру основу да међу првима конкретно угради агроеколошке принципе у локалне аграрне политике за 2026. годину. Дебата је још једном показала да дијалог између грађана, произвођача и институција може да донесе конкретне и применљиве предлоге за одрживији развој села.
