У Пожаревцу је 24. децембра 2025. одржана јавна дебата о агроеколошким мерама у оквиру пројекта „Зелени компас“, са циљем да се локалне аграрне политике више усмере ка заштити земљишта, вода и одрживој пољопривреди. Закључци са скупа биће преточени у препоруке за унапређење будућих програма подршке. У Пожаревцу је 24. децембра 2025. одржана прва јавна дебата о агроеколошким мерама на локалном нивоу, са циљем да се кроз дијалог између представника локалне самоуправе, стручних служби, пољопривредника и цивилног сектора дефинишу конкретне препоруке за унапређење аграрних политика. Скуп је организован у оквиру пројекта „Зелени компас: Учешће грађана у обликовању агроеколошких политика у руралним општинама Србије“, који спроводи Центар за одрживу пољопривреду и рурални развој.
Дебата је одржана у просторијама Пољопривредне саветодавне и стручне службе, а фокус разговора био је на томе како да се у оквиру постојећих буџета и локалних надлежности уведу или унапреде мере које одговарају стварним потребама пољопривреде и заштите природних ресурса. У пројекту учествују Пожаревац, Мионица и Рековац, а циљ је да се оснажи учешће грађана и пољопривредника у креирању и спровођењу агроеколошких политика.
Како је истакао Слободан Живановић, консултант за рурални развој и модератор скупа, намера је да се сагледају искуства земаља Европске уније и испита могућност да се већ у буџету за 2026. годину определе почетна средства за мере које доприносе заштити земљишта, природе и унапређењу производње. Посебно је наглашено да би и мање, почетне инвестиције могле да покажу како би такав систем функционисао у пракси.
На конкретне проблеме у Пожаревачком крају указала је Сара Јовановић из PSSS Пожаревац, наводећи да су каналска мрежа и ветрозаштитни појасеви у великој мери запуштени или непостојећи, што додатно појачава последице климатских промена. Због тога су међу важним предлозима истакнуте мере које се односе на санацију канала, подизање ветрозаштитних појасева, као и ширу заштиту земљишта и вода.
Током дискусије поменуте су и друге могуће мере подршке, попут субвенционисања система за наводњавање, финансирања покровних усева у сушним периодима, као и набавке механизације за конзервацијску обраду земљишта, укључујући сејалице које омогућавају обраду без орања. Отворено је и питање органске производње, односно процене да ли на локалу постоји довољно заинтересованих произвођача за ову врсту подршке. Као једна од постојећих, али недовољно заступљених мера, издвојено је и осигурање у пољопривреди.
Из Центра за одрживу пољопривреду и рурални развој поручују да је управо овакав дијалог суштина пројекта, јер локална заједница најбоље познаје потребе своје пољопривреде. Закључци са дебате биће обједињени са анализом локалних аграрних политика и упућени руководству града Пожаревца као препоруке за унапређење будућих програма подршке.
