У среду, 11. фебруара, семинар пројекта „Не пали ватру – примена ЕУ стандарда у превенцији пожара на отвореном“ одржан је у Таванкуту, у просторијама Хрватско културно просветног друштва „Матија Губец“.
Када смо писали пројекат, замишљали смо да радимо у заједницама које су живе, повезане су и спремне да знање преточе у акцију. Управо таква заједница дочекала нас је на северу Бачке.
Таванкут, мало мисто ди сунце грли Бачку је на самој граници са Мађарском, недалеко од Суботице. Познато је по сламаркама, женама које од сламе стварају невероватну уметност. Наши домаћини из ХКПД „Матија Губец“ отворили су врата али и срца, а семинар је постао много више од саме обуке.
Млади из Суботице имали су прилику да по први пут посете Галерију слика од сламе и упознају јединствену уметност таванкутских жена. Говорили су о томе колико је лепоте у непосредној близини наших живота, а да је често не приметимо.
Стручни део семинара употпунили су чланови Добровољног ватрогасног друштва Таванкут. Оно је једно од пет ДВД-ова на територији Суботице. Покривају око 100 км² и неколико насељених места, укључујући и око 600 хектара шума, пре свега дуж границе са Мађарском. Прошле године имали су 57 интервенција на отвореном простору.
Ватрогасци Слоба, Бојан и Јасмин говорили су о ризицима настанка пожара, искуствима са терена, организацији система заштите у Суботици, али и о изазовима са којима се суочавају. Посебан акценат стављен је на превенцију шумских пожара и унапређење сарадње са локалном заједницом.
Учесници – млади и волонтери из Суботице и Таванкута – разговарали су о:
- узроцима и последицама пожара
- климатским променама
- законодавном оквиру
- организацији система заштите
- спаљивању биљних остатака и ризицима које оно носи
Радили смо у прелепој сали, у атмосфери отвореног дијалога и међусобног поштовања. Теорија је кроз присуство ватрогасаца добровољаца добила лице праксе. Заједница је добила нову енергију.
По завршетку семинара огласила се и сирена за узбуну ватрогасаца. Негде је горело и наше колеге су убрзано отишле на зборно место.
Семинар у Таванкуту био је изузетан доживљај. Био је препуун утисака и инспирације. Најчешће питање на крају дана било је једноставно: Када се поново видимо?
