Нови Извештај из сенке Коалиције 27 указује да се стање у области животне средине у Србији и даље споро и недовољно унапређује, упркос усвајању појединих прописа и стратешких докумената. Исти образац понавља се у већини поглавља - кашњење у изради и спровођењу прописа, слаби надзор, несанкционисање неправилности и недостатак политичке воље да се проблеми решавају на системски начин.
Нови Закон о заштити ваздуха по свему судећи неће отклонити суштинске узроке загађења. Организације цивилног друштва посебно указују на питање локалног мониторинга квалитета ваздуха, недостатак повезаности са Националним планом смањења емисија (НЕРП), као и чињеницу да надзор и казнене одредбе нису значајно унапређени. Загађен ваздух и даље остаје један од највећих здравствених ризика за грађане Србије.
Неодговорно управљање отпадом све чешће долази на наплату, као последица лоше постављеног система. Број пожара на депонијама расте, а са њима и загађење и ризици по здравље. Затварање санитарне депоније „Дубоко“ у Ужицу показује колико дубока може бити системска грешка: милиони евра јавног новца су изгубљени, а грађани су остали без решења за одлагање отпада.
Иако је циљ политика у сектору вода постизање доброг статуса вода, кашњења у изради докумената, мали ниво укључивања јавности и слаба имплементација прописа спречавају напредак. Многи планови остају на нивоу нацрта, а неефикасна примена у пракси додатно удаљава Србију од европских стандарда.
Упркос благом повећању укупне површине заштићених подручја (9.34% територије Србије), притисци на природу се настављају и расту. Напредак у развоју нових политика је мали, а спровођење постојећих недовољно. Повећање од 0.69% у односу на претходни Извештај када је било 0.5%, јесте помак, али недовољан у односу на потребе очувања биодиверзитета.
У претходној години идентификован је озбиљан проблем преплитања надлежности између санитарне и инспекције за заштиту животне средине. Док се оне међусобно проглашавају ненадлежнима, токсични производи намењени широкој употреби и даље се налазе на тржишту чиме се директно угрожава здравље грађана, посебно деце. Информације о спровођењу међународних конвенција у овој области нису јавно доступне, а административни капацитети остају недовољни.
Србија и даље нема функционалан систем климатске политике. Иако законски оквир постоји, имплементација озбиљно касни, јер недостају подзаконски акти, Акциони план за Стратегију нискоугљеничног развоја није донет, док нацрт Стратегије заштите животне средине не поставља амбициозне циљеве декарбонизације. Учешће обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије пало је са 26,3% (2020) на 25,43% (2023), што нас додатно удаљава од циља од 33,6% до 2030.
Стање шумарства остаје готово непромењено. Бесправна сеча, неадекватно управљање приватним шумама и слаби капацитети за контролу и даље су највећи изазови. Иако је започета израда новог закона о пласману дрвета на тржиште, велики део актера (физичка лица) остаје ван процеса. Пошумљавање бележи благи раст, али штете од олуја и ветролома и даље су значајне.
Индустријско загађење остаје једна од најкомплекснијих области заштите животне средине. Према Извештају ЕУ 2025, усклађеност Србије са правним тековинама ЕУ остаје само делимична. Неопходно је убрзати израду новог Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, као и јачати примену БАТ технологија. Тренутно само 44% индустријских постројења поседује интегрисане дозволе, што указује на озбиљан застој у процесу.
Догађај је део Европске недеље зелене дипломатије (енгл. Греен Diplomacy Week), глобалне кампање Европске уније која подстиче сарадњу у борби против климатских промена и инспирише на климатску акцију.
Коалицију 27 чини осам организација цивилног друштва: Алтернатива за безбедније хемикалије, Београдска отворену школу, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Мрежа за климатске акције Европе (ЦАН Еуропе), Центар за унапређење животне средине, Инжењери заштите животне средине, Млади истраживаче Србије и Светска организацију за природу Адриа – Србија (WWF Адриа – Сербиа). Ове организације заједнички раде на унапређењу заштите животне средине и јачању демократских процеса кроз праћење спровођења европских стандарда у Србији.
Ауторка фотографија: Зорица Поповић, БОШ
