Додељене награде за Покретаче промена за 2025. годину

У циљу признања и препознавања, као и финансијске и медијске подршке најуспешнијим и најупорнијим појединцима, неформалним групама и организацијама цивилног друштва, Београдска отворена школа доделила је традиционалну Годишњу награду за Покретаче промена.

Награда седмој генерацији Покретача промена је додељена у оквиру конференције Move.Link.Engage,  а ове године, у три познате категорије додељено је чак четири  признања:

• Први глас грађана - Удружењу грађана Да (Не) дишемо Дубоко Ужице, за борбу против складиштења отпада на депонији Дубоко и заједничко деловање које је довело до њеног затварања;
  
  
• Поход на активизам - неформалној групи Виле Рудника, за иницијативу „Мало по мало, сви заједно за паркић“ којом су, уз волонтерски рад и прикупљена средства, обезбедиле игралиште за децу и уједно скренуле пажњу на рециклажу као један од начина за очување животне средине;
  
  
• Покретач/ица промена - Зоран М. Јовановић из Кацабаћа, који је оживео своје село низом размоликих иницијатива попут бесплатне школе фудбала и библиотеке за најмлађе, и Гордана Симоновић Вељковић из Пирота, за документарни филм који открива патријархалне обрасце живота жена са Старе планине и доноси њихове приче пред јавност.

Годишња награда за Покретаче промена слави мотивисане грађане који истрајавају у напорима да побољшају животе својих суграђана, а додељује се у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који подржава Делегација Европске уније у Србији. Покренута је 2019. године од стране Београдске отворене школе (БОШ) и намењена је истакнутим организацијама цивилног друштва, неформалним групама, или појединцима, у областима као што су развој локалне заједнице, приступ социјалним услугама, заштита животне средине, доступност културних садржаја.

Ко данас гради боље друштво? Ово су приче и подухвати Покретача промена.

Пожар на депонији Дубоко, можда је и највећа еколошка катастрофа која се десила у Ужицу. Ипак, она је показала да грађански активизам није само флоскула и да су, уз јавно заговарање и залагање грађана, могуће промене. Удружење грађана Да (Не) Дишем Дубоко месецима се континуирано залагало за спречавање даљег ширења поменуте депоније. Блокаде приступа депонији и јасан став грађана Ужицу довели су до њеног затварања и обустављања даљег складиштења отпада на овој локацији. Њиховим деловањем је неутралисана могућност да се слична еколошка катастрофа понови. 

„Мало по мало, сви заједно за паркић“ је назив иницијативе за коју су Виле Рудника добиле своје признање за Покретаче промена. Циљ је био једноставан – обезбедити средства за парк за децу. Волонтерским радом жене Рудника су побољшале живот у њиховом малом месту, а свака је уложила своја знања и своје време, и због тога деца данас имају свој простор за игру. Новац за игралиште прикупљен је на донаторским вечерама, али и од рециклаже пластике, стакла и конзерви. Ова активност донела је не само финансије за пројекат, већ је и едуковала заједницу о значају очувања животне средине. Акцији „Мало по мало, сви заједно за паркић“ мало по мало су се прикључили сви грађани Рудника, па и они најмлађи. 

Зоран М. Јовановић из села Кацабаћ у општини Бојник пример је да и даље постоје они који ће уложити своју енергију у развој заједнице, не очекујући ништа заузврат. Он већ годину дана води бесплатну школу фудбала за децу из села са којима лично одржава тренинге. На овај начин деци је обезбеђена преко потребна активност која их уједно учи тимском раду и значају спорта. Њихов рад већ је награђен бројним победама, а значај ове иницијативе препознао је и Фудбалски савез Србије који је обезбедио опрему деци са којом је тим из Кацабаћа имао сусрете. Ипак, школа фудбала није једини начин на који је Зоран допринео свом селу. Основао је и библиотеку, у којој нема чланарине, али има преко 3.500 наслова. Упоредо са овим активностима бесплатно помаже људима око бирократије путем за то предвиђених електронских сервиса; добровољни је ватрогасац, иницијатор садње дрвећа у школи и, можда и најважније,  увек поносан амбасадор села и општине из које долази. 

На основу забележених сведочења жена са Старе планине, снимљен је документарни етнолошки филм „Жене и патријархат: Приче са Старе планине" о патријархалним обрасцима живљења који су вековима угњетавали жене у руралном подручју Старе планине, које је једно од најархаичнијих на Балкану. Пред публику су донети заборављени обрасци третирања жена у руралним крајевима земље, из којих произилазе и данашњи обрасци који жену држе у инфериорном положају.

Председница Центра за подршку локалној заједници „Моме" Гордана Симоновић Вељковић, која стоји иза овог остварења, је своје новинарско умеће искористила да кроз овај филм приближи јавности сву тежину живота жена у руралним срединама. Филм је постављен на YouTube каналу и порталу Пиротске вести, те емитован на локалним телевизијама.

Извор фотографија: Тамара Умићевић / БОШ