Будућност Града Лесковца и Општине Власотинце је у зеленом расту! Објављено Истраживање о могућностима зеленог раста Града Лесковца и Општине Власотинце

У току октобра месеца завршено је Истраживање о могућностима зеленог раста Града Лесковца и Општине Власотинце. Ово истраживање урађено је у оквиру пројекта „ЗЕЛЕНО ПЛАВЕ ЗАЈЕДНИЦЕ“ који реализује ЕПуС Лесковац у партнерству са удружењем „Рујнице“ Власотинце, уз финансијку подршку Фонда за оџиви локални развој којим руководи Београдска отворена школа у оквиру Платформе за општедруштвени дијалог „Одрживи развој за све“.

Сврха истраживања је да развојним актерима Града Лесковца и Општине Власотинце омогући свестрани увид у могућност остваривање локалног одрживог развоја кроз локализацију концепта зеленог раста.

Циљ истраживања је да а) креира квалитетну основу за израду стратешких докумената о зеленом расту Града Лесковца и Општине Власотинце, б) омогући свестрану и ефективну јавну расправу која ће бити организована тим поводом, те да ц) испоручи основане, далекосежне иницијативе за унапређење јавних политика у овим локалним јединицама.

Процес истраживања је реализован кроз спровођење деск-топ истраживања и организовање фокус-групно истраживање у Лесковцу и Власотинцу, уз размену информација и консултације са бројним локалним и другим актерима из јавног, приватног и цивилног сектора.

Методологија истраживања уподобљена је са сврхом и утврђеним истраживачким циљевима пројекта, односно самим карактером истраживања.

Показало се да, када се оде корак даље у односу на уобичајени, квантитативни приступ расту, тј. када се локални раст сагледа из перспективе квалитативних, интегрисаних и хармоничних промена у међузависном кретању економије, друштва и порироде, онда локална перспектива може да поприми атрибуте, не само одрживости, већ и глобалне конкурентности по питању сопственог начина живота.

Резултати истраживања, наиме, говоре да и Град Лесковац и Општина Власотинце, свако на свој начин, имају реалну могућност да 8 миленијума људског битисања на овом простору учине самостварајућом историјом актуелне и свих будућих локалних генерација.

Ове локалне заједнице у прилици су да то учине користећи предности овдашњег – како Цвијић указује – географски детерминисаног „активног пословног темперамента“, затим потенцијал за развој конкурентне локалне економије, јединствену мрежу од 192 историјски утемељене локалне заједнице, те развојне могућности овдашње природе. И свакако, оне су у прилици да, на тој основи, подрже аутентичност локалног начина живота, нудећи најбоље окружење за појединца који у осећају „дома“ и практиковању саморазвоја види реалну алтернативу метрополској отуђености, потрошачкој ирационалности или апокалиптичним наративима.

Препоруке Истраживања оцртавају наредне кораке које би требало следити, да би установљене могућности почеле да прерастају у стварност. У том смислу, неопходно је изградити заједничко разумевање локалних упоришта зеленог раста, доградити постојеће локалне планове једним новим, кровним, дугорочним планским документом, а пре свега искористити мотивациони потенцијал самог концепта „зеленог раста“ за укључивање свих локалних структура у наредне активности, укључујући и најширу, европску промоцију овакве локалне оријентације.