Извештај из сенке Коалиције 27: Колико је Србија заиста уложила у животну средину у протеклих 10 година?

Јесмо ли данас, ближи или даљи ЕУ и колико смо као држава одмакли од 2014. године до данас? Коалиција 27 представила је нови Извештај из сенке у коме је, између осталог, анализирала финансијска улагања за животну средину у периоду од отварања приступних преговора Србије са ЕУ од 2014. до 2023. године.

Овогодишњи Извештај носи назив „Године пролазе, ми стојимо”, јер је то уједно и оцена коју Коалиција 27 даје напретку у Поглављу 27: Животна средина и климатске промене током претходне деценије. Новина овогодишњег Извештаја из сенке јесте та да, поред тога што се бави кључним догађајима у области животне средине и климатских промена, пружа и одговор на питање колико је Србија од отварања преговора уложила у заштиту животне средине?

Анализа показује да је у претходној деценији држава у животну средину уложила тек око 30% средстава које је планирала да уложи у Националној стратегији Републике Србије за апроксимацију (НЕАС) у области заштите животне средине, а само 20% у инвестиције у инфраструктуру. То је далеко испод нивоа улагања потребног да би се постигао значајан напредак у области заштите животне средине. Ако је улагање у животну средину луксуз који Србија не може себи да приушти, можемо ли приуштити луксуз болничког лечења, девастирања животне средине и спорог напретка?

Коалиција 27 наглашава и да је овај документ донет 2011. године, те да је реч о поприлично конзервативној процени финансијских улагања, а подаци у новијим стратегијама и плановима потврђују да је коначна сума далеко већа. У области управљања водама, рецимо, за побољшање квалитета вода уложено је мање од 10% предвиђеног износа. Код других области заштите животне средине, као што је управљање отпадом, постоје стварни трошкови и улагања, али недовољно капиталних издатака, због чега Србија упркос значајним трошковима још увек није ни близу успостављања ефикасног система за управљање отпадом који би почивао на принципима циркуларне економије. Узмимо у обзир и да износ који се прикупи на име накнада за животну средину, према подацима из нацрта документа Стратегије заштите животне средине (септембар 2024. године) износи 3,9% БДП-а, док износ који Србија улаже у заштититу животне средине од 2021. године јесте око 1% БДП-а годишње.

Коалиција 27 подсећа и да Влада Републике Србије још увек није успоставила оперативни Зелени фонд којим би се реформе у заштити животне средине финансирале, иако се дуго истиче да је Поглавље 27 једно од финансијски најзахтевнијих. Такође, ово је једна од основних препорука Европске комисије која се понавља у њеним извештајима за Србију. Фонд за заштиту животне средине основан је 2009. године, као институција надлежна за послове приходовања средстава од еколошких такси и накнада и њихово улагање у пројекте унапређења животне средине. Тиме се институционализовало начело „загађивач плаћа”, јер су фирме обвезнице директно уплаћивале накнаде у буџет Фонда, одакле су средства усмеравана у пројекте путем тендера. Од 2012. године, Фонд за заштиту животне средине престаје да важи, еколошка такса тада постаје приход републичког буџета, а од 2021. године Зелени фонд више не постоји ни као независна

институција, нити као буџетски фонд. Ово је у великој мери смањило транспарентност и онемогућило праћење на који начин држава троши средства које је наплатила по овом основу.

Како би јавност, и у реалности, могла да утиче на процесе доношења одлука у вези са животном средином – поред решавања проблема затворености институција, нетранспарентних процеса и доношења и измене постојећих закона, од кључне важности јесте и подршка, као и отворен однос ка цивилном друштву у Србији. Са тим у вези, Коалиција не дели оптимизам из Извештаја Европске комисије за Србију за 2024. годину, и сматра да је Србија у многим областима остварила напредак - нереалан и неправедан. Наша земља би требало и да значајно да ојача административне капацитете у сектору заштите животне средине на свим нивоима власти, укључујући инспекције и правосудне органе.

Такође, Коалиција 27 поново позива на усвајање препорука наведених у новом Извештају из сенке, а које се односе на области квалитета ваздуха, воде, шума, управљања хемикалијама, отпадом, заштите природе, буке, индустријског загађења, али и хоризонталног законодавства у овој области. У њима су дати јасни прегледи постојећег стања, стратешког и законодавног оквира, као и спровођења прописа у пракси.

Као одговор на питање јесмо ли ближе ЕУ или се одаљавамо, у односу на такав циљ, без стратешког приступа, јасних амбиција и улагања у њих, скромни напредак је некада само тапкање у месту, посебно ако узмемо у обзир да чак трећина укупног законодавства ЕУ које земље кандидати морају најпре да примене, односи управо на Поглавље 27. Поред очигледног мањка политичке воље и (не)укључивања стручне јавности, вероватно главни кривац за овако разочаравајуће резултате је то што су финансијска улагања у животну средину у овом периоду, упркос амбициозним плановима, ипак остала на константно ниском нивоу.

Извештај из сенке Године пролазе, ми стојимо покрива период од априла 2023. до априла 2024. године и садржи детаљне препоруке за сваку област Поглавља 27. Извештај можете преузети ОВДЕ.

Коалиција 27 организовала је представљање Извештаја из сенке на догађају који је окупио представнике цивилног сектора, ЕУ делегације, стручну јавност и медије у Привредној комори Србије. Догађај су отворили представници Коалиције 27 и Антоан Авињон, испред Делегације ЕУ у Републици Србији, који је истакао значај и квалитет Извештаја. Присутнима се обрстио и Михаило Весовић из Привредне коморе Србије, а свој допринос дали су и економски стручњаци и професори.