Мишчевић: Цивилна друштва промотер реформи, држава испуњава оно реално оствариво

Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић отворила је данас регионални стручни скуп „Нека правда влада регионом“ и том приликом изјавила да су цивилна друштва баланс и промотер реформи, који држави скрећу пажњу на нове правце развоја, док с друге стране држава покушава да испуни оно што је реално оствариво. 

Поред Мишчевић, на отварању дводневног панела који је организовао Национални конвент о Европској унији у Србији, говорили су и координаторка Националног конвента о Европској унији у Србији Бојана Селаковић, амбасадор Краљевине Холандије у Србији Теодорус Антониус Реинтјес, координаторка Националног конвента о Европској унији у Северној Македонији Милева Ђуровска и координатор Националног конвента о Европској унији у Албанији Гледис Ђипали.

„Конвенти у региону постоје и направљени су као једна сугестија која је у одређеном моменту постала врло присутна. Подсећам вас, национални конвенти су модел који смо преузели из онога што је познато као словачко искуство у процесу преговора“, рекла је Мишчевић. 

Додала је да је за разлику од Словачке, која је свој конвент направила у последњој фази преговора, у Србији он формиран много раније.

„Још у доба статуса придружене државе, односно у доба када смо само имали обавезу да имплементирамо споразум о стабилизацији и придруживању, који се показао као јако користан инструмент у праћењу преговора“, рекла је Мишчевић.

Истиче да је од самог почетка дефинисана улога Конвента као основне платформе, а која сада броји више од 800 организација. 

„Када кажемо 800 организација ми не мислимо само на невладине организације. Мислимо на врло значајне делове цивилног друштва у Србији. Од Српске академије наука, Привредне коморе, факултета и института, до невладиних организација на локалу“, рекла је Мишчевић.

Истакла је да је улога Националног конвента у Србији дефинисана одлуком Скупштине, која подразумева да сва документа која Влада предложи и која представљају преговарачка документа морају бити исконтролисана и прегледана и од стране представника одговарајуће радне групе конвента. 

„Шта смо из тог првог учешћа заједничког рада научили? Научили смо да партнерство у процесу никада није тако једноставно и увек је двосмерно. Дакле, отвореност једне и друге стране би требало да се подразумева, али врло често се то не дешава“, навела је Мишчевић. 

Истакла је да држава разговара са цивилним друштвом о кључним стварима, попут реформе правосуђа, борбе против корупције, заштите права, слободе безбедности, борбе против организованог криминала, тероризма, али и по питању миграција, како легалне тако и нелегалне миграције. 

„Ми смо почели од колега да учимо како се преговара споразум о стабилизацији и придруживању, јер Северна Македонија је то урадила пре било кога са Западног Балкана, а онда је дошло време да узвратимо, па смо и најконкретније у претходних неколико година преносили искуство о преговарачком процесу“, рекла је Мишчевић.

Нагласила је да су Северна Македонија и Албанија државе које су прве почеле преговоре, од почетка по новој методологији, а да Србија на основу њиховог искуства може да научи о примени нове методологије.

„С друге стране ми можемо да помогнемо у томе да пренесемо добра и лоша искуства досадашњег рада у процесу преговора између Конвента и Владе, како тече припрема докумената, и како се она представља у Бриселу и оно што покушавамо да и ми научимо“, рекла је Мишчевић.

Координаторка Националног конвента о Европској унији у Србији Бојана Селаковић је рекла да ће се током панела највише разговарати о темама које се тичу владавине права, поглавља 23 и поглавља 24 из оквира Европских интеграција.

„Верујем да нема потребе да истичемо колико су те теме важне у процесу европских интеграција за грађане свих земаља које учествују у преговарачком процесу“, навела је Селаковић.

Додала је да је Национални конвент у Србији практично од свог оснивања своју највећу активност показао управо у областима која се тичу поглавља 23 и 24. 

„Радне групе које се баве овим темама на недељном нивоу су имале различите врсте активности, догађаје, комуникације са ресорним министарствима и дали заиста немерљив допринос, почевши још од израде акционих планова за ова два поглавља, па до реформе правосуђа, усвајања суштинских реформских закона који се тичу безбедности, људских права и правосуђа уопште“, рекла је Селаковић.

Координатор Националног конвента о Европској унији у Албанији Гледис Ђипали је истакао да регионални скуп „Нека правда влада регионом“ није први на коме земље региона Западног Балкана учествују и сарађују. 

„Ми знамо да је за успешан процес придруживања веома важна  кооперација и добросуседски односи“, рекао је Ђипали.

Навео је да су земље Западног Балкана јако дуго у процесу преговора о придруживању са ЕУ и да то није процес који се завршава приступањем, што се може видети на примерима земаља које су приступиле ЕУ,  и да је то дуготрајна трансформација друштва.

Нагласио је да је веома битно да друштво да подржи процес придруживања ЕУ, али и да је важно упознати грађане о самим реформама, које су често компликоване и садрже доста техничких ствари, неразумљивих широј јавности и да је улога цивилног друштва и конвента да их разјасни.

Извор: Танјуг

Преузето са сајта Министарства за европске интеграције.