ПРАВО НА ЖИВОТ – МЕРИ: Живот тражи Хитну помоћ

Покрет „ПРАВО НА ЖИВОТ – МЕРИ” у оквиру пројекта „Живот тражи Хитну помоћ” инсистира на доношењу закона о хитној помоћи и тим поводом је организована конференција за медије. Покрет Право на живот Мери је организовао конференцију за медије на којој су предстваљени случајеви породица Рудаков и Дрео које су у спору са здравственим установама у својим срединама јер сматрају да су, због њихове неодговорности, изгубили најдраже. 

Дејан Зејнула, оснивач Покрета Мери, који је у правном спору са београдским Заводом за хитну медицинску помоћ, након што је његова супруга преминула услед закаснеле и неуказане лекарске помоћи, поручио је да не може бити одговорност на ономе ко је тражио помоћ и није је добио, а да они који помоћ нису указали не одговарају.

Радица Рудаков је испричала да је подигла кривичну пријаву против Дома здравља у Богатићу и запослених у тој установи. Како каже, на позив да је њеном оцу позлило, рекли су јој да „не излазе на терен после 19 часова“, тако да је њен отац сатима лежао мртав у кући док нису дошли.

„Не желим да се овакве ствари догоде другим људима“, рекла је Радица Рудаков.

На конференцији су говориле и Соња Хаџи Борјановић, адвокатица из Новог Сада и Марина Мијатовић, адвокатица и народна посланица из Београда, које заступају породице које су имале оваква искуства.

Соња Хаџи Борјановић је истакла да би јавно објављивање сваког проблема са службама хитне помоћи морао да буде аларм за Министарство здравља да одмах испита позиве упућене тој установи и утврди да ли је било пропуста.

„Неко мора да одговара кад животно угрожени позове број хитне помоћи и не добије је“, додала је Соња Хаџи Борјановић.

Марина Мијатовић, која је и део тима који је написао извештај о акушерском насиљу, је поновила да имају здравствене установе имају обавезу да поштују прописе и да не могу због својих пропуста да ускрате пружање хитне медицинске помоћи. Мијатовић је позвала и лекаре да јавно проговоре о условима у којима раде и о кршењима права пацијената за која знају.

Један од великих проблема у процесима доказивања одговорности здравствене установе је прибављање медицинске документације али и других доказа попут фоно записа свог позива Хитној помоћи јер Министарство здравља то не сматра медицинском документацијом.

Адвокати и породице преминулих позвали су грађане са сличним искуствима да се одазову позиву Покрета Мери како би се, на тај начин, направила база примера лоше праксе и направила стратегија за заједничку борбу за одговорност и правду.

Србија је једина земља у региону која нема ни закон ни подзаконски акт који регулише ову област услед чега је рад између завода неуједначен, а највеће последице недефинисаних протокола које притом нису законски обавезујући, трпе сами грађани. Закон о здравственој заштити се односи на хоспитално збрињавање и у случајевима где је у питању прехоспитално збрињавање подложно је двоструком тумачењу, и по правилу на штету грађана.

Фото: Покрет Право на живот Мери