Пишем овај текст из перспективе бранитељке људских права која је пратила процес избора чланова и чланица Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и све покушаје да се његов мандат врати тамо где му је место, у заштиту јавног интереса и окружење професионалних стандарда који штите права грађана и грађанки. Оно што гледамо у последњих 15 месеци, током којих процес избора нових чланова и чланица РЕМ-а стоји у месту, заправо је још једна демонстрација политичке воље да се институција која би требало да буде независна, учини зависном од дневне политике. И управо зато је важно говорити јасно и без релативизације.
У све више суженом грађанском простору, додатно ограниченом институционалним покушајима да се угуше студентски и грађански протести против корупције након урушавања надстрешнице у Новом Саду у новембру претходне године, дијалог између цивилног друштва и представника државе озбиљно је нарушен. У фебруару су организације цивилног друштва напустиле све радне групе које су формирала државна тела, објављујући прекид сарадње и са законодавном и са извршном влашћу. Управо се у таквој, затегнутој атмосфери наставио процес избора чланова РЕМ-а, укључујући и поновљени јавни позив који је уследио као последица претходног, неисправног поступка. С обзиром на околности, постојала је реална могућност да се организације цивилног друштва које су учествовале у првом процесу уопште не укључе у поновљени позив. Ипак, након опсежних консултација, а уважавајући значај учешћа цивилног друштва у избору чланова Савета РЕМ-а, постигнут је договор да се организације пријаве на нови конкурс објављен у априлу 2025. године.
Претходни процес и системски проблеми
Претходни процес био је обележен озбиљним процедуралним неправилностима и проблемима у вези са испуњеношћу услова, како кандидата тако и предлагача. Иако су поједини процедурални стандарди били делимично испоштовани, системске мањкавости у већини радних група указивале су на недостатак политичке воље да се именује независан Савет РЕМ-а. Први процес ушао је у критичну фазу 14. јануара 2025. године. Претходно, 30. децембра 2024, Одбор за културу и информисање завршио је своју седницу без решавања било ког од отворених питања. Предлози за отклањање сукоба интереса, неиспуњених услова кандидата и процедуралних повреда одбијени су гласовима владајућих странака. Примедбе предлагача и предлози посланика опозиције такође су одбијени, остављајући све идентификоване проблеме нерешеним. О првом покушају формирања РЕМ-а, Грађанске иницијативе написале су детаљан извештај са прибележеним недостацима и предлозима за њихово превазилажење, који је био упућен надлежном Одбору (мониторинг читавог процеса доступан је на адреси remontuj.tv).
Коначно, 28. априла 2025, Одбор за културу и информисање објавио је нови јавни позив за подношење предлога. На истој седници, Одбор је поништио ранију одлуку о избору чланова Савета РЕМ-а, без разматрања неправилности из првог покушаја. Позив је био отворен до 25. маја 2025. Као што је већ поменуто, организације цивилног друштва поново су поднеле документацију за своје кандидате (новинарку Антонелу Риху и адвоката Родољуба Шабића) у категорији удружења која се баве слободом информисања.
Поновљени процес: од почетка под притиском
Од самог почетка, поновљени процес одвијао се у атмосфери нарушеног дијалога између државних представника и независних предлагача. До средине јуна, то је кулминирало повлачењем чак 78 овлашћених предлагача и 16 кандидата и кандидаткиња из поступка. Разлог повлачења био је одбијање Одбора да размотри било коју од 30 формалних притужби које су поднели законити предлагачи, као и игнорисање упозорења о озбиљним кршењима закона и погрешном тумачењу основних правних норми. Посебно је значајно да је Одбор на седници 6. јуна 2025. одлучио да занемари Закон о електронским медијима и да прихвати све незаконите предлагаче и кандидате. Следеће седнице Одбора (9. и 11. јуна) такође нису разматрале притужбе. На тај начин, Народна скупштина и надлежни Одбор свесно су спроводили низ радњи супротних закону, процедуралним стандардима и принципима јавног интереса.
Улога међународних актера и покушаји посредовања
Крајем јуна 2025. одржана су два кључна састанка под копредседавањем председнице Скупштине Ане Брнабић, Емануелом Жиофреом (тадашњи шеф делегације ЕУ у Србији) и Јаном Братуом (представник ОЕБС-а за слободу медија и бивши шеф Мисије ОЕБС-а у Србији). На тим састанцима усвојена су два закључка којима се Одбору налаже да макар минимално примени одредбе закона. Организације које су поднеле притужбе присуствовале су састанцима и лично изнеле своје аргументе. Упркос закључцима, Одбор је одбио да примени закон у две кључне области: у области кинематографије и области заштите деце. Паралелно, започео је процес искључивања организација означених као „политички нелојалне“, а истовремено су се појавили извештаји о хапшењима чланова организација због учешћа у протестима. До августа 2025, Народна скупштина је од ОЕБС-а званично затражила тумачење примене закона у спорним областима. Уз велике напоре створена је могућност да се предлагачи и кандидати врате у процесс, а појачана државна репресија наставила је да озбиљно угрожава ангажовање свих актера. Грађанске иницијативе, пратиле су и поновљени процес и пружале ажурне информације домаћој јавности и међународној заједници путем већ поменуте платформе remontuj.tv, која је садржала детаљне анализе категорија предлагача и кандидата, као и документована процедурална кршења.
Где смо сада и шта се десило у одлучивању Одбора и у Парламенту
Кључни моменти поновљеног процеса избора чланова РЕМ-а могли би се овако сажети: Након јавних расправа и потврђивања кандидата од стране надлежног Одбора за културу и информисање, пред Парламентом је била листа кандидата и кандидаткиња за девет места у Савету РЕМ-а. На гласању у Парламенту 12. новембра, одлучено је да није обухваћена комплетна девета група кандидата, која се односила на кандидате које су предложили национални савети националних мањина. Као последица, четири новозабрана члана Савета (Милева Малешић, Дубравка Валић Недељковић, Родољуб Шабић и Ира Проданов Крајишник) су у заједничкој изјави навели да не желе да учествују у процесу који сматрају „суштински обесмишљеним“. Милева Малешић је изјавила да то што се није гласало за категорију кандидата мањина, који су прошли законску процедуру и јавна слушања, био „знак да се одустаје од поштовања закона и намеће политичка воља“. С друге стране, Дубравка Валић Недељковић је изјавила да се са колегама неће повући из РЕМ-а уколико буде поновљено гласање за девету групу кандидата пријављених од стране националних мањина, јер сматрају да би то био “часни начин” да се изађе из кризне ситуације. Одбор и даље није разрешио ту категорију у складу са очекивањима дела јавности и стручне заједнице, што оставља Савет РЕМ-а у полу-функционалном стању.
Ови кораци показују неколико значајних проблема у процесу. Иако су кандидати за све групе прошли јавна слушања и поступке, одлука у Парламенту да се не изабере комплетна девета група значи да институција РЕМ остаје непотпуна, чиме се угрожава њен пун мандат и независност. Изјаве чланова који најављују оставке или условљавају останак поновним гласањима указују на то да сматрају да процес није био транспарентан и да је власт интервенисала у избор чланова на начин који не гарантује јавни интерес.
Одуговлачење као политичка стратегија
На први поглед, могло би се учинити да је реч само о још једном у низу, административном кашњењу. Међутим, одуговлачење спровођења конкурса више од 15 месеци није случајност. То је политичка стратегија. Коме одговара овакво стање: без нових чланова, без потребе да се одговара на питање плурализма, без контролних механизама и без могућности да се иједан кључни актер позове на одговорност. У таквом амбијенту, свака одлука која би требало да утиче на медијско тржиште, изборне процесе или равнотежу у јавној сфери остаје или суспендована или донета у уском, политички контролисаном кругу.
Док се избори за РЕМ одуговлаче месецима, други процеси се одвијају готово преко ноћи. Тако смо у протеклом периоду могли да видимо изузетно брзе процедуре избора у појединим надлежним телима, онда када власт жели да обезбеди политичку контролу. Та селективна ефикасност, споро, кад независност може да се ојача; брзо, кад политичка власт жели да преузме контролу, говори више од било каквих анализа о стању институција у Србији. Она показује доследан образац: независне институције се систематски потискују, обесмишљавају или пуне кадровима који неће реметити политичке интересе. Ако саберемо ове процесе, остаје мало дилеме о томе да ли се ради о пуко лошем управљању или о свесном политичком пројекту.
РЕМ није изолован проблем. Он је симптом. Један од највидљивијих, можда, али и најопаснијих. Јер РЕМ је регулатор који треба да чува јавни простор у друштву у којем је тај простор све суженији. Његова улога није техничка него дубоко политичка, он утиче на информисаност грађана, квалитет јавног дијалога и на атмосферу у којој се одвијају избори. Када РЕМ не ради свој посао, не трпи само професионална заједница, трпе грађани.
Пратећи овај процес изнутра, кроз рад цивилног друштва, јавне расправе и разговоре стручне јавности, видим једно: никад није недостајало професионалаца који би одговорно обављали посао. Недостајале су две ствари, политичка воља и институционална храброст. Цивилно друштво није стајало са стране нити се бавило само критиковањем. Напротив, показало је висок степен одговорности, стручности и институционалне лојалности, нудећи држави партнерство у изградњи независног регулатора. Али држава поред оне декларативне коју је све време истицала у јавном простору, није показала суштинску вољу за договором. Ниједан од предлога није озбиљно размотрен, а кључни кораци су остали непредузети. То јасно показује да проблем није у недостатку знања или капацитета, проблем је у политичкој одлуци.
Грађани, новинари, академска заједница и организације цивилног друштва годинама указују на исте проблеме: нетранспарентност, нереаговање на очигледне повреде закона, игнорисање притужби и одсуство јавног интереса у одлучивању. И све то долази из тела које би морало да буде најодговорније у заштити медијских слобода. Поставља се питање: колико дуго још треба да чекамо да РЕМ почне да ради у складу са својим мандатом, а не у складу са потребама оних који имају политичку моћ?
РЕМ је огледало односа према демократији. Ако као друштво прихватимо да се једна тако кључна институција држи у стању трајне парализе или партијске контроле, онда прихватамо и то да грађани немају право на информацију, да избори нису фер, и да манипулација постаје легитимни политички алат. Цивилно друштво, новинари, појединци – сви морамо наставити да инсистирамо на независности РЕМ-а, на транспарентности његовог рада и на избору чланова који нису партијски представници него заштитници јавног интереса. Политички притисци морају бити препознати као оно што јесу: покушаји да се преузме контрола над простором који припада свима.
Aуторка текста: Драгослава Барзут, књижевница и активисткиња Грађанских иницијатива
